Prosvetni glasnik

оцене и дриказн

503

Гринички меридијан узет је за главни, али је тада ваљало унети само једну земљописну дужину. Подела лонгитуде на источну и заиадну чисто је дидактичне природе; она је везана само за Ферски подневак, од кога ночевши стари свет има источну, а нови западну земљописну дужину. — На картама овог Атласа има и неколико страних научних термина као што су: пол, поларник, екватор и тропски појас. Њих није требало унети у Атлас намељен нижим разредима, јер ће их ученици с тешком муком запамтити и неће бити у стању, да их схвате онако јасно као кад би за њих биле употребљене лепе српске речи: стожер, стожерник, полутар и жарки појас. Аутор на једном месту зове северни повратник повратником рака, а јужни повратником козорога. Како ученидн нижих разреда сем (Великих) Еола не знају више ни за једну звездану групу то су употребљене одредбе повратника могле изостати, управо није их требало ни уносити. При уношењу географских предмета у карте аутор није пазио на то, да их равномерно заступи. Нарочито пада у очи необично мален број насеља и сразмерно велики број река. Површина (величина) многих острва представљена је врло погрешно. Особито се у томе погледу истиче северно-америчко острво Гренланд, који је на Меркаторовој Карти (лист 3.) заузео знатно већи простор од Јужне Америке и ако је у ствари ман>и од ње девет пута (Гренланд 2 мил. км. 2 , а Јужна Америка 18 мил. км. 2 ). — Аутор је у свом Атласу, не разликујући увек тачно залив од ивичног мора, нека мора назвао заливима, а неке заливе морима. Отишао је ч:ак тако далеко, да је редовно обележавао Касписко Језеро као море. П т. д., и т. д. — Прекидам говор о Атласу у опште, да бих прешао на специјалан претрес појединих његових листова и карата. Из њега ће и читаоци и аутор увидети, да су сви моји досадашњи наводи тачни као и то, да овај Атлас има још доста мана, које нисам обухватио у свом општем излагању. Лист 1. има седам напред поменутих слика. Ношто је Атлас намењен ученицима нижих разреда средњих школа то у њ није требало унети слике: мене месечеве, месечев иут, помрачење месеца, помрачење сунца и прстенасто помрачење сунца. Математички Земљопис, на који се односе ове слике, изучава се тек у шестом разреду, а у првом се ученици упознају само с основним знањима о земљи као звезди. На овоме је листу, дакле, пет сувишних слика, а сувишност је педагошка грешка као и непотпуност. У Атласу за ниже разреде могу остати само две од седам уцртаних слика и то: небески кругови пренесени на земљу и земљин пут; али с тим: да се страни научни термини на првој слици замене српским; а на другој, да се са свим изостави реч „еклиптика", која је записана по елипси што представља пут земљин. Ово у толико пре, што се с њима ученици упознају још првих часова у првом разреду. прооветви гласник, I. књ., 4. св., 1903. 33