Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

579

везе између духа и тела. Он вели кад не би било какве везе између духа и тела, онда бих ја имао све ове идеје и онда кад дух мој не би био у све^и са телом, или кад би одношаји његови били друго.јачији. Ако би ово све тако било, кад не би било тела онда не би имали доказа о егзистенцији нашега тела. 1 Марковић вели да се ово умоваље Бошковићево може узетн за оригинално јер је у вези са његовом атомистиком, према томе се не може узети да се је Бошковић угледао на друге лротивнике Лајбницове и Декартове, какви беху Вис1§ег или Сгпм. Ово се може и из овога нзвести, што он на оригиналан начин хоће да покаже законе којима се тумачи веза између духа и тела. Једним се законом одређује међусобни одношај између просторних кретава и кретања душе. Каква је то медија преко које се саогшттавају импулси нз спољаега света Богпковић не зна и вели да су то можда телесне честице, или каква влакна у склопу нашег организма (Шзгае), или каква течност (флуид). Преко ових посредника из просторних кретања ствара се нарочита врста акција, које се разликују од физичког кретања н јављају се у нашој свести као осећање, хотење и мисао. Лепо показује Бошковпћ да ова узајмица мора постојати тиме, што вели да оболели органи нашега тела нису у стаљу нроизводити правилне радње у нашој свести, и да се тим путем и производи неправилно Функционисање нашега духа, што су .поремећени услови правилног тока у узајмици нашега тела и духа. Онако исто као што су се у стању произвести у нашој евести извесни нокрети утицајем спољње природе : светлошћу виђење, звуком чувењо и т. д., тако је исто у стању извесна емоцн.ја душевна да на нашем организму произведе пзвесно стање, које ми доводимо у везу са нарочитим стањем наше свести. Тако на пр. срдња, страх и стид и др. увек су праћени нарочитим покретима нашег тела (извесним изразима лица). II то су по најјачи докази о узајмици духа и тела. Ово су несвесне емоције. Ова су гледишта већ имала својих заступника, и Бошковић се на њих позивље ради доказивања свог убеђеља о вези између психичког и физичко г света. Кретање појединих удова (главе, ноге) докази су да постоје вољни покрети, а то све показује да су дух и тело у непосредној вези. Ова су кретања слободна и долазе због ^лободе нашега духа, којим се та кретања врше. Да се произведе какав акт наше свести морају се стварни атоми нашега тела довести у нарочити положај, оггако као што је и за произвађање кретања у физичком свету нужно да су какви услови између узајамних положаја материјалних атома попуњени. Али за душу нашу није од вредности закон потребе, он има само места за тело наше. Ово хоће да покаже да се извесна стања нашег душевног живота, као што

' Марковић 555 Кас1.