Prosvetni glasnik

ИР0СВЕТ11И ГЛАСНИК

Која ћемо узвиихења изгубити из вида, кад лађа приспе у тачку 2? Најнижа или највиша? Најнижа. — У тачки 3? Виша. — Шта ћемо видети с аађе из тачке 4? Како се зову највиши делови уувишења? Врхови. Е па, шта ће се видети? Врхови највиших узвишења. — А из тачке 5? Неће се видети ништа. — Да ли је обале, пристаништа и узвишења нестало с површине земљине? Није. ~ Па зашто их нећемо више видети? Реди, ти, Мшшвоје! Зато што смо се лађом одмакли од њих, иа ихје скрила морска кривина. — Зашто ирво нестане испред нас обале с пристаништем? Марковићу! Зато што се она као најнижа најпре заклони иза округлине земљине. — А врхови највиших узвишења? Најдоцније. — Зашто? Зато што су највиши. Ако би се десио обрнут случај т. ј. да се из Пристаништа Б враћамо у пристаниште А, шта ћемо тада најпре опазити с лађе? Врхове највиших узвишења. — Из које тачке? — Из тачке 4. — А за тим? Све нижа узвишења. — На послетку? Обалу и пристаниште. — Кад, Петре? Кад јој се јако приближимо. — Откуда то долази, Јовановићу? То долази отуда, што су врхови највиши па се нрви укажу над округлином земљином, а обала као најнижа најдоцније. — Наставник ће све ово изводити на слици. Да је земља котур и море равно, као што се нашим очима чини, да ли би могли наступити поменути појави? Не би. — Шта бисмо тада нре опазили или изгубили из вида: обалу с пристаништем или врхове највиших узвишења? Обоје једновремено. — Јесте ли — према свему реченом — разумели трећи доказ о округлини земљиној ? Јесмо. — Ко уме лепо да ми га искаже ? Ја, ја. — Реци, ти, Цветићу! Путници, који се враКају на коино, оиажају с лађе најире врхове узвишепа, често иута доста удаљених од обале, иа тек иосле обалу с иристаништем. То долази отуда, што земљина округлина заклања ниже делове коина. Кад се иак брод отискује на море обала се губи из вида ире него узвишења. — Умете ли сви тако да поновите? Умемо. — Понови, ти, БожидареЛ Добро је. Ти, Браниславе! Добро је. Како можемо извести трећи доказ о земљиној округлини? Манојловићу! Можемо га извести, кад се возимо лађом по мору. — Одакле и где? Из једног пристаништа у друго. — Шта ће нам се чинити да бива с пристаништем и пределима иза њега, кад путујемо из њега у друго пристаниште? Реци, Јоване! Чиниће нам се, да свега тога постепено нестаје с иовршине земљине. — А да ли ће то бити у ствари? Неће. — Него ? Никола! Све ће то поступно скривати морска испупченост. А кад се приближавамо обали и пристаништу хоћемо ли их одмах запазити ? Нећемо. — Него ? Марко! Пре њих ћемо запазити узвишења, која се, за то што су виша, раније морају указати иза морске кривине. А кад би земља била котураста облика и море равно? Реци, ти, Ђорђевићу! У том би случају и опазили и изгубили из вида одједном