Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЋ

ПАКОСНА ДЕЦА

Кад би сваки знао ирави узрок дечје иакости, нема сумње, да би се са њима поступадо другојаче но што се обично ради. Да ди је заиста кривица ових нежних створова, што су пакосна и неки пут покварена да се не могу поправити? У већини сдучајева можемо искрено рећи, да ни.је њихова кривица. Изучавајући општу дечју психологију, као што су радили велики дечји психолози: Регег, Ргеуег, Аиђгу, Еотђгозо, опажа се да дечја пакост и нзпоправљивост зависе готово увек од њнховог физичког организма и чак од доба узраста, а не директно од њихове воље или од њиховог иормадног стања. „Пакосну" децу можемо подедити у две ведике категорије. У прву додазе она деца, која су „пакосна" по доби у којој су. У другу — она деца, која су „пакосна" због организма. * * * Прва категорија: Пакосна деца због узраста у коме су. Једну просту опсервацију треба имати на уму, да свако човечје доба има своју специјадну психодогију. Психодогија старца није иста што и зреда човека, а психодогија зреда човека раздикује се од психологије мдада човека. Иста индивидуа мења свој укус, своје страсти, осећања и посматрања ствари према доби. Често се пребацује индивидуама што немају истих идеја и истих осећања, која су имада у прошдои периоду свога живота; пребацује се старцима да су нетодерантни и набусити, н увек их чине морадно одговорнима због те промене у њиховом карактеру. Заборавља се да ове промене додазе не од њихове воље, но од доби, која је изменида њихов карактер и њнхову психодогију. То је исто и код деце. Детињство је доба које има специјадну психодогију, о којој треба водити строго рачуна, кад се суди о дечјој „пакости". Песници упоређују децу са анђедима и у њима надазе све врдине. Ништа није нетачније од тога са психодошког гдедишта. Нзуча-