Prosvetni glasnik

51*

Б В Л Е Ш К Е

773

* Постање каменог угља. — Геолозиразликују у историји развитка земљине кугле ?етири главна периода. Образовање каменог угља спада у други од ових периода, који се зове налеозојскл. Милнони година одвајају од нас тај период. Толико годииа лежи у земљи без икакве иромене камени угаљ. Наука је већ одавна покушавала да проникне у тајну постања овог минералног продукта, који садржи у себи 95 процената угљеника. Ну сви покушаји, да се скине завеса с ове тајне од најудаљенијих векова, остали су узалудни. Тајна је остајала тајном. Али је човечји разум јачи од неуспеха. Неуспех га не буни. Историја је јасно показала човеку, да пут ка истини води кроз гомиле заблуда. Гомиле заблуда су се најпосле срушиле и истина је засијала. Сада нико неће посумњати у то, да су слојеви каменог угља плод неуморног труда микробног царства. Францускп научник Рено, који је 20 година радио на разрешењу загонетне појаве каменоугљених стварања, доказао је то са потиуном поузданошћу. Он је израдио огромну количину најтањих углачаних плоча од каменог угља, антрацита, лигнита и подвргао их је најмарљивијем изучавању под микроскопом. И видело се, да су се у овим минералним материјама очували остаци безбројиих бактерија. И што је најчудноватије, облици бактерија које се налазе у каменом угљу, ничим се не разликују по спољашности од садашњих живих облика. Хиљадама *векова историјског живота нису ни мало утицали на спољни изглед микроба. За њих као да не ностоји закон еволуције. Још је чудније и то, као што примећује Рено у својој нрекрасној кљизи носвећеној овоме питању, што су пре хиљадама векова бактерије биле већ специјализиране. 0 томе се може судити по Факту, што се различите врсте бактерија налазе у разним деловима једне исте окамењене биљке. На иример, у простору међу ћелијцама могу се открити друкчије врсте бактерија него што су у самим ћелијцама. Питање је, на који су начин бактерије правиле камени угаљ? Врло просто. Представите себи једну ливаду са обилатом вегетацијом, која је била изложена поплави. Биље је угинуло. Док је у њему било живота, микроби, који су га окружавали, нису му могли нашкодити. Али чим се у њему и последња искра живота угасила, бактерије су њиме потпуно овладале. Почео је беспрекидни рад разрушења биљне гомпле. Из ћелијца понлављеног биља излазили су сокови и ирелазили у околну течност, у којој су се такође гомилали нродукти рада бактерија. Течност је постала густа, љигава, питијаста. Овај процес чини тако званп период илављења биља. И докле је у течиости било ваздуха, боље рећи кисеоника, бактерије су могле да врше свој микроскопски рад. Ну кисеоник је утрошен. Пошто човек не може да живи без кисеоника, то и бактерије не могу бити без њега. Њихова је судбина решена: оне су морале угинути. И оне су угинуле. На место њихово јавиле су се бактернје друге категорије — анаероби, т. ј. такве, које извлаче потребни им кисеоник из мртвих органских тела. Кисеоником ваздуха ове бактерије не могу да се користе. Шта више кпсеоник ваздуха убија их на свагда. Њихов је елеменат — органска средина без кисеоника, а то је поменуто питијасто стање. Нашавши се у повољној за њих средини, нове бактерије почеле су да изазивају свој процес растварања органских тела, да би из н.их добиле потребни им кисеоник. Органска тела у опште састоје се из угљеника, водоника, кисеоника и азота; органска тела у биљкама састоје се поглавито из прва три гаса. Издвојени кисеоник бактерије употребљавају за себе; његов део, а тако исто и део водоника једини се са угљенпком, обра-