Prosvetni glasnik, 01. 06. 1903., S. 17

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

659

нигде ннје обележена внсина штразбуршког тороња то да његово упоређење са онии бечким буде разумљивије, то сам при дну ставио наиомену о висини. То сам исто урадио и код места у овом чланку где се говори о висини мисирских пирамида. 4. У чланку „Напуљска и алписка зора", где Љ. Ненадовић описуја лепоте напуљскога залива, стоји: „Кад је Омир у својим песмама спомињао милине које овуда иутнике очаравају итд." У Омира држнм да нема нигдв помена о Напуљу н његовој околини. Да се није можда иомшпљало на Овида, Ђиргила, плп Плинија, који су, како сам дознао од једног свог колеге стручњака, у својим списима помињали Напуљ и лепоту његове околине? Пошто ову погрешку није учинио пнсац Чптанке при прениснвању из штампаннх „Целокупних дела Љуб. П. Ненадовића", јер и тамо — бар у 2. „поправљеном н умноженом" издању Љуб. Јоксимовића— стоји „Омир", то је тешко решити, коме се та омашка омакла: да ли писду путописа, или штампару. 5. У чланку „Први људи — поречани" мислим да би требало изоставити 2. и 3. алинеју, као мање интересантне детаље, тнм пре што је овај чланак и онако доста дугачак. , 6. У интериункцији — нарочито у употреби запете — учинио сам потребне измене, те да она буде у свима чланцима једнака. Рукопис враћам у прилогу под 7. Завршујући овај реФерат с молбом да ми Главни Просветни Савет не замери што ми није бнло могућно раније сврпшти овај носао, част ми је назвати се На Цвети 1903. год. У Београду. • Гдавном Просветном Савету на поверењу захвалан, Стев. Предик провесор. Према овоме реФерату г. реФерента Савет је одлучио: да се „Земљописна Читанка" проФ. Тодора Радивојевића може употребљавати као помоћна књига при изучавању земљописа у средњим, грађанским и девојачким шкодама и да се може набављати за књижнице народних и средњих школа. Г. Стевану Предићу, у име хонорара за реФеровање о овој Читанки, одређено је тридесет (30) динара. V Прочитан је реФерат г. д -р Милана Јовановића-Батута, проФесора Велике Школе, о преводу Јанкеова дела: в 6гиж1п88 с1 ег бо1ш1ћу»1спе 1иг Бећгег, 8с1шШеат1е ипс1 бс1ш1аг71,е, II Аи!1а8'е а , које је превео г. д-р Слободан Рибникар, лекар, и молио да се о државном трошку штампа за потребу наших школа. РеФерат г. д-ра Милана Јовановића-Батута гласи: Г,лавном Просветном Савету Прегледао сам иревод Јанкеова дела: „Огипс1гГ88 Аег ВскиЊудгепе ■/иг Јивкгег, 8с~ћи11)еатГе ипА 8сћи1агг1,е (II. АиИ.) од д-ра Сл. Рибникара и част ми је о њему поднети овај извештај. просветни глдсник, I. књ., 6. св., 1903. 44