Prosvetni glasnik

наука ii настава

689

простирања. Тако по Бопшовићу простор је могућност свих месних начина бића, и где могу постојати ствари, ту је са везом њиховом за извесне иозиције у простору и сам простор одређен. За време важи ово исто. Између поједнних тренутака постоји размак, онако као што има одстојања међу атомима. Овде као и тамо није могућа замисао о бесконачности и непрекидности у времену, она нпје реална већ само нашим умом дозвољена. ПЕТА ГхЛАВА Бошкови^ева филозофија о природи Мисли о овоме Бошковић је изнео у делу Тћеопа рШ1озорМае иа^игаИз, којим смо се списом већ упознали, а тако исто и у примедбама на X књигу Стајевих дела, које је на 20 година посде нрвога дела издао. Бошковић је дошао на мисао о својој атомистици проучавањем Њутнове теорнје о природи материје. Но између њихових гдедишта има ведике н то бнтне разлике. Док Њутон узимље да су атоми у материји прибијени један уз другог, и да је на месту њиховог контакта најјача нрнвлачна сида, дотле код Бошковића имамо атоме у материји одвојене један од другог, и међу њима на малим одстојањима рађају се репудсивне, а не атрактивне силе. Према томе по Њутну континуирност у свету материјалном није субјективне природе, већ Фактички и постоји, док по Бошковнћу, као што смо то већ виделн, у самој ствари не постојн. До основа своје теорије дошао је Бошковић при проучавању Њутна, где он изводи постанак одбојних и нривлачних сила. Бошковић вели: што метал растопљен у киселипи' узимље мален део киселине, то бива отуда тнто се атрактивна моћ метала простире на мали круг около њега; онде где престају атрактивне снде наступају репулсивне, онако исто као што у адгебри преко позитивних кодичина додазе негативне. Веди да је на мисао о установи одбојних сида дошао из Њутнових доказивања о природп одбпјања светлосних зракова са огдедада. Њутн, као творац емисионе теорије светдости, узимаше да између честица светлоснпх и честица огдедала при њиховом додиру наступају репулсивне сиде, па према томе и одбијање светдости. Ово се одбијање врши не на самој светдој површнни већ испредње, јер се по Њутну јавља репулсивна сида наизвесним одстојањима између честица светдосног Флуида и честица самог огдедала. Он је био подстакнут Њутновом овом знаменитом реченицом. Њутн, у своме деду ОрИса, устаје против свију оних фидософских спекудација, да пзвесне стварн имају какве моћи, и да се тим да штогод протумачнти. Њутн веди да ваља испитивати закон из појаве, па тражите основе тим законима, па ће се тим начином најбоље моћи протумачити узроци при-

1 88.-90 631 КаД Магсо.