Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

691

једне кугле (последње) већа од прве. Но како се ниједан од ових емпиричких и основнпх закона физичких не сме повредити, онда значи да нема реа.ших додира но да је само прпвидан додир. Ако пођемо од хипотезе о привидном додиру онда-ево на шта ћемо изаћи, вели Бопгковић. Дакле ми иолазимо од тога, да се Фактички кугле при судару не додирују, размена у њиховим брзинама по Бошковићум ора се на тај начин догодити на извеспом одстајању њиховом. Шта је узрок тој промени брзнна на одстојању тих кугала? Има доиста извесног узрока, и ми га за сада по Бошковићу називљемо силом. Хајдемо мадо даље па ћемо се и са ириродом саме силе упознати. Нрво и прво дејство те сиде, која се јавља при прибдижавању тела мора бити како на једну тако и иа другу куглу. До овога долази Бошковић по емпиричкој истини међусобних дејстава тела у природи и по закону еквације између акције и реакције. Сила која врши измену у брзинама почиље дејствовати, као што рекох, са извесног одстојаља. Ако усвојимо да прва кугла има већу брзину од друге, онда ће ова сила учинити да се једној, првој, брзина смаљи другој да се повећа. Овим би кугле биле одбијене обадве, кад не би имале своје сопствене брзине, овако пак умањује се величина њиховог примицања, све дотле док се не постигне једнакост у брзини и онда бива одбијање. Но ово се врши, као што се лако из овога види, на извесном одстојању њиховон, наравно на бесконачно малом, јер сила репулсивна која производи одбијање при судару може то извршити само онда, ако достигне максимум свој, што постиже, по Бошковићу, на минималном одстојању. По смислу дејства ове силе Бошковић јој је дао пме репулсивна или одбојна сила. Бошковић вели да природа ове силе мора дакле бити таква, да је у стању извршити изједначивање у брзини на извесном одстојању између кугала па ма колико мало то одстојање било; јер се само на овај начин да замислити неповредљивост закона ненробојности и постепености у природи. Кад је све ово овако онда је питање: постоји ли протежан атом, т.ј. материјалан атом? То не стоји. Кад не може бити Фактичких додира међу материјалним телима, онда немамо додира ни међу најситнијим деловима материјалним. Дакле и носиоци последњи природних појава ие могу се другојачије узети но као неке тачке у којима је сасређена репулсивна сила, која регулише међусобне одношаје физичких атома. Атом је центар сила. Довољно је да знамо да је Бошковић нзвео своју мисао о непротежности атома дедукцијом из постојења закона репулсивпих сила. Овде се је он поглавито ослањао на истинитост оних двају физичких закона, и на побијање гледишта философскд о привидности самих тих закона. ; Противннци Бошковићеви наводе како би се могао закон о непрекидности измирити и онда, кад би додир Фактички био, и да би се ово дало најлакше извршити угибањем кугала на оним местима где се додирну. Но они који узимљу ово морају пристати на непротежност атома, нросветни масник, i. кн.., 6. св., 1903. 46