Prosvetni glasnik

692

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

јер главни његови противниди у овом питању узииљу да се размена врши на самој површини; према томе по Бошковићу се онда мора нарушавати закон континујитета. Бошковић је одговарао и једном браниоцу Лајбинцовом ири овом истом нападу, јер овај хоће да докаже да се закон о контииуирности не ремети при Фактичком додиру. Он узимље Лајбницове монаде, које су природе спиритуалне, и узимље да две монаде које се крећу могу изједначити брзине и после судара без помицања у простору, јер по њему помицање је привидна ствар, и ма да успорава кретање те на. тај начин паралише постепено енергију дејства ових монада. Но како између овога гледишта и Бошковића у самој ствари и не може бити говора, јер су дијаметралло противни основи њихови, атом и простор, то се нећу ни заустављати овде. Бошковић мисли 1 да се није нико пре њега нашао који би спорио егзистенцију судара. Но то није тако. Лајбниц је пророк, до некле, јер вели непрекидност је сасвим идеална ствар, а шта је друго судар но доказ најјачи у рукама нристалица закона непрекидности. Но Л.ајбниц је на више места одступао од овога. Мас Баипп и Маирег1шз дошли су на мисао да се доиста закон непрекидности руши ако се и усвоји реални додир, и један и други мњења су да ваља одустати од тога закона и огласити га као неистинитог, или као обману. На ближе доказивање егзистенције закона непрекидности и непробојности, као и на извођење осталих особина његове дивне замисли, доћи ћемо мало после. Прегледајмо сад оне, који су дошли на Бошковићеву мисао. Л.оце (Но^ге) се највише приближује Бошковићу. Он онако исто као и Бошковић узимљући а и 1) два хела долази до тога да мора бити извесног одстојања г, на коме се врши размена у брзини, па према томе и он је иристалица привидног додира. Л.оце напомиње да би се у противном случају нарушио закон непрекидности, и то га утврђује у његовој замисли. Он лепо изводи, како бивају поступна одбијања и сударања двају тела. Л.оце узимље кад се једанпут достигне одстојање г, које је нужно да се постигне код обадва тела једнака брзина, онда се репулсијом тела одбијају, ремети се нЈихово одстојање, и онет постепено долази до оног размака, који је нужан да репулсија иостигне максималну јачину. Л.оце је присталица непротежности атома, само начин и мисао његова о овој ствари разликује се од оне дубоке замисли Бошковићеве 2 . Он вели: ко замишља атоме као нешто одређеног облика, и сматра да честице атома чине једно цело, тај мора узети, да су честице тога атома нешто сасвим другојачије од просторних (математичких тачака). Ово се не сме узети по томе што би се реметио закон непрекидности, јер један атом не би био јединица материјалног света, већ то би био агрегат, скуп нарочитих бића, која су оличена у оним тачкама атомским. Непре-

1 Ка<1, Магсоу. 637.

2 Кас1, Магсоу. (640).