Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВЛ

695

тачке у простору, као гато је то ноказано, коиачне су. Према томе 1 невероватно је, да би која тачка дошда у исту тачку простора у којој је кадгод била друга, или каква друга тачка ствари, а још већа је вероватноћа да се не може узети да која тачка у простору у исто време заузме са којом другом исто место. Из овога издази да је бесконачна невероватност пробоја тачака то исто што и немогућност. Бошковић онако као и Л.оце доказује да су одбојне силе она.ј узрок што чини закон ненробојности. У ствари се тела не одбијају за то што су непробојна, већ из њихове одбојне силе рађа се особина ненробојности. Бошковић примећује да се привидан изузетак непробојности да увек. .тако нротумачити и доказати да није никакав изнимак од овог општег закона. Тако исто светлосни зради могу проћи кроз извесно тедо а то не долази услед тога што за тај сдучај не важи закон непробојности већ за то што има шупљика у коме телу, које ми не видимо, а кроз које по Бошковићу светдосне честице пролазе. 0 значају Бошковићевих гледишта на природу материја нека нам посдужи и гледиште Блакеово. 2 Бошковићу се има приметити да су му погледи на материју оригннадни, тврдећи да су раније теорије несмишљене и нетачне. За атоме, нз којих се материја састоји , веди да су непротежни (ииех!;епс1е(1 а^отз), или боље математичке тачке, у којима су сасређене еиле одбојне и привлачне. Закони но којима се ове силе управљају сличне су силама спољнога света. У природи нема стварнога, истинитога додира (асИа1 соп1ас1). Све појаве, које човек принисује додиру, произилазе из реиулсивних сила, које се налазе у непротежним атомима, што испуњавају оне делове простора, које наша чула схватају као објекат. Материја, која је по овој теорији прост облик перцепције, само је сила отпора (роетег о!' гее^з^еисе) која се противи ономе делу силе коју је наша Физичка јачина способна да изјави другим материјалним стварима. Ова је теорија имала својих бранилаца, али ни они сами нису је могли у ствари разумети. Опште усвојено мњење материјалних атома као чврстих и недељивих бића даје лажан упечатак (еггопеоиз пиргеб1ои). Нема ни Факата, који би ову теорију поткрепили, док има много Факата који поткрепљују теорију Бошковићеву, која нолази само од недељивих атома а не и чврстих. Те су појаве згушљивост и еластичност тела, извесне оптичке и електричне појаве, које показују да се разни еФекти, које нам несавршена чула саонштавају, имају приписати актуалном контакту разних тела, који је у самој ствари произведен репулсивним силама. На први се поглед може узети да је пробдематична одвојена егзистенција материјалнога света, што Бошковић, полазећи од свог принципа коме смо ми инстинктивно и нужно упућени, долази до вере о спољном 1 Кас1, Магс. 647. 3 Шакогу о! Ље рћПозорћу оГ МЈпД уо 1. II Ву Коћег! В1акеу. А .М. (227 стр).