Prosvetni glasnik

700

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

(3. лице једн. аор.) + иограби Осм. 19, 1034. — А што се тиче вишесдожних речи, у великој већини случајева узимају се за прављење сдика речи са вокалним свршетком, док су речи с консонантским свршетком много ређе; у дванаестерду (у драмама, дакде), још су придично чести сдучајеви да (у дванаестерцу!) има мушки сдик између једне вишесдожне и једне једносдожне речи, ади сликови, са вишесложним речима које имају консонантски свршетак, на оба места, врло су ретки; тако има н. пр. у 1144 слика првих пет певања Османа само 37, који имају консонантски свршетак. Нарочито су ретки сликови ове посдедље врсте у дванаестерцу: у Прозериини, Дијани, и Лрмиди нема ни једног једитог примера за то, а у Аријадни само два: иокојом -|- мојом 310, уцвиљен усиљен 949; тек у Дубравци надази се више примера, нор. стих 1-25. 171. 207. 727. 755. 759. 761. 763 (овде треба слика ради хитрости променити у хитростим). 771. 837. 841. 935. 1007. 1147 (овде треба ириооратит поправити у ириобразит), 1277 (2). И тако би човек био склон да мисли да је Гундулић у доцније доба (а из тога доба потиче Дубравка!) ту врсту сдика у дванаестерцу чешће употребљавао. А у ствари то стоји у свези с тиме што Дубравка има 3—4 пута толико дванаестераца колико Аријадна, одн. Прозериина. Уз то је утврђено да је Гундулић у осмерачким партијама тих драма релативно ту врсту слика употребљавао приличио често, тако н. пр. у Прозериини 25 пута. Ту бисмо разлику разумели, кад бисмо видеди да је Гундудић у случајевима који спадају овамо у осмерцу уиотребљавао бар четворосложне речи (као н. пр. сиоменујем чујем Проз. 827), које би, дакле, биле предуге за дванаестерац, али, у ствари, он и овде има, скоро искључиво, дво- и тросложне речи, које би се врло добро могле употребити и у дванаестерцу. С тога се та појава, без сумње, може објаснити тиме да се Гундулић у дванаестерцу могао лако послужити вишесдожним речима са консонантским свршетком на тај начин што их је сдиковао са једносдожном речи, док то није било могуће код осмерца, тако да је, тада, у овом носледњем вишесложне речи са консонантским свршетком могао употребити само у двоје. Дванаестерац. Овај стих Гундулић је, у опште, исто тако употребљавао као и његови претходници; он се, дакле, пре свега, једном главном цезуром после шестог слога дели у два низа истог опсега, који се, опет, са по једном споредном цезуром посде трећег, одн. деветог слога деле у две тросложне стопе, на пр. Што желига | мајко ма, || што жудиш, | божице, све пита' | без срама || у моје деснице; и то, главном цезуром, одељују се редовно реченице или иначе у син"