Prosvetni glasnik

706

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

осмерцу везаиа синерезом, ади у том иогледу има начедиа разлика између старијих иесиика и Гуидулића; докГундудић, као гато смо видели, не веже ретко последњи слог ирекобројног првог низа са првим слогом другога, старији песници употребљавали су синерезу у средини осмерца само у толико, што су с последњим слогом нормалног (дакле четворосложног) ирвог низа везали једну једносложну проклитику која синтактички припада другом низу, тако да цезура ипак ие пада, као у Гундулића, у средини речи, него одваја само једну проклитику од речи на коју се ова наслања и спаја је с последњим слогом (четворосложног!) низа, нпр. мисли ротно и \ рогоборно Чубран. 103; већином је то коњункција и, упор. још Чубран. 182, 194, 266, 441, 596; Ветран. Б. I. стр. 12, ст. 9. стр. 28, ст. 104. етр. 29, ст. 108. 111. стр. 36, ст. 406. стр. 208, ст. 7. стр. 233, ст. 95. стр. 235, ст. 176. стр. 246. ст. 119. стр. 253, ст. 56. 59. стр. 319, сг. 105. стр. 321, ст. 162. стр. 322, ст. 203. стр. 323, ст. 228. 244. стр. 332, ст. 31. стр. 345, ст. 536. стр. 346, ст. 574. стр. 350, ст. 720. стр. 418, ст. 33.. Посветил. 811. Хекуба 293; М. Држић, Тирена 1408; Златарић, Љубмир 1122, 1940; неколико пута употребљена је тако и препозиција у: нер ако му у | кратко реда Чубран. 418, упор. још Ветранић Б. I. стр. 30, ст. 30. стр. 230, ст. 6. стр. 249, ст. 66. стр. 250, ст. 81. стр. 322, ст. 215. стр. 330, ст. 80. стр. 332, ст. 29. стр. 345, сг. 546. стр. 419, сг. 22; тако, најпосле, и предлог од код Чубран. 291. и Ветранића Б. I. стр. 243, ст. 224. Из споменутих примера види се да су ту врсту синерезе употребљавали понајвише Чубрановић и Ветранић, врло ретко М. Држић и Златарић, а никако Наљешковић и Рањина. А онај облик синерезе, који можемо обележити као специјално Гундулићев, код старијих песника скоро са свим не постоји; нашао сам само један пример: тач иароже\на овди те ође М. Држић, Тирена 1456, али то је место неразумљиво и, по свој прилици, ногрешно, али обратна Гундулићева синереза налази се у овим случајевима: тко Ке мајци о\чи иокрити Ветранић, Хекуба 1650, као и врх гроба се у о\ружју указа 486; у осталом, можда п та оба места — као што показују варијанте — треба поправити. С погледом на цезуру излази, дакле, да је Гундулић слабо поправио осмерац, јер врста синерезе којује он увео, поништава у ствари цезуру која делн стих у два једнака дела, док је — као што нам то најбоље доказује метрика народне поезије (а и модерних песника) — за осмерац апсодутно потребна цезура посде четвртога сдога. Што се тиче акцента, Гундудић је ту само у тодико увео новину, што није допуштао акцентован свршетак стиха, док такав има прилично често Ветранић у Хекуби (ст. 323, 357, 434, 435, 440, 453, 467, 476, 664, 1234, 1507, 1550, 1552, 2031, 2041, 2247, 2302.), а и Рањина (бр. 144, 10. 18. 21. 46. 54. бр. 145, 22. бр. 146, 9. 49. бр. 357, 3.), а М. Држић (Тирена 1466) и Наљешковић (стр. 158, ст. 152.) у својим не