Prosvetni glasnik

708

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

нијб пм .ч.и) довољно простора, нити је могпо бити толико паше за један сточарски катун, колики је био Бугарски, а тих погодаба нема ни данас. Ето, са ових разлога Бугарски катун, као год и остале, треба тражити негде на другој страни, нешто даље од данашњег Бугарића, узевши нарочито у обзир земљиште подесно за пашу и гајење сточарства. Ж, доиста, подеснијега земљишта за неговаље сточарства ретко се где може наћи боље, него што је на оном венцу планинском, што се пружа од Сувога Рудишта до последњих изданака његоВих у Косову Пољу. А на том пространом венцу, готово на последњем изданку његову, у данашњем селу БариЉеву, Љуб. Ковачевић налази трага Барељевском катуну. Па, без сумње, на тој ллнији, идући северо-западу од Бариљева, треба данас тражити остатке — ако не баш свима а оно бар већини — вдашких катуна ко.ји се спомињу у светостеванској хрисовуљи. Да је на овом паанинском земљишту за краља Мил утина бидо погодаба за сточарство и да је онда бидо катуна на њему, ми имамоједно драгоцено сведочанство у самој светостеванској хрисовуљи, на име , Јаћимова катуништа", која се помпњу као међа седа Сочанице (СедЧаннце); а осим тога, данас наилазимо на читав низ топограФских имена која су несумњиво везана за влашка имена из средњега века, јер да су познијега постанка бидо би још ма каквих живих традици.ја о њима, као што има предање о постанку Циганскога Гроба 1 . Међу тим традиција нема; а.1м имена — Власичка Река, Солила, Бдасић, Вдасови, Вдашка Равал, Влашки Сенокосн, Катун, Катунска Чука, Летине, Летнице, Стари Наслони, Трлине и т. д. — сва скупа тврде: да су на томе планинском ну ипак питомом земљишту, у доба краља Милутина, бугарски и други Власи товили своја стада. Парочито наглашујем овде да реч „Катун" и „КатунскаЧука",наоној страниКопаоника, живисамо каоиотеи ргоргјит, а иначе у другом значењу изумрла је. У смисду старих катуна данас се чују речи: бачија и понајчешће бачевина, а где кад и кодиба. Југо-источно од Бортана, у додинИ Катуну, чији се поток сдива у Бугарску-Реку која доцније, саставши се са Ржаном, чини Седраву ■ има и данас видних трагова старога насеља; а нарочито име „Катун" и у њему „Седиште", а недадеко од њих „Катунска Чука" потврђују најочитије: е је ту бидо негдашње станиште Бугарских Вдаха које спомиње краљ Мидутин, а који су, судећи по овим остацима, биди стадно настањени у данашњем катунском Селишту' 2 . Зидине и закопине од негдашњих кућа и данас се распознају депо у Седишту; а име „Катун" — само собом сведочи шта је ту негда бидо. Јамачно Вдаси Бугарског катуна звади су се тако по месту — реци која се и данас зове истим именом. Као још вероватнију и јачу потврду за ово узмимо на ум и то: што између

т Ово предање биће објављено додније. 2 0 Власима и катунима види од Новаковића Гдас XXIV. 30—51.