Prosvetni glasnik

47*

НАУКА И НАСТАВА

709

садашњег Горњег и Доњега Борчана има такође „Селиште" са остадима врло старе цркве, око које се позиају зидине и друге закопине од негдашњих кућа, Без сумње наовом другом „Се.шшту" надазидо је се старо село Борнане, које се помиње у светостеванској пов.ељи као међа Сочанице, са којом се и данас граничи. За храм ове црквине у Борчану данас се не зна; али су јој зидови ирилично над земљом очувани, те и сада служи Борчанцима као богомоља, око које се нарочито о крстима, у иочетку маја, окупљају и Богу.моле. Овој црквини долазе још сељаци из Руцманца и Брзанца. Занимљиво је што у нашим средњевековним сиоменицима налазимо катун Вдаха — „14п4чиноввцн које краљ Дечански даде манастиру Дечанима, и презиме . А^ пчиновикб 1 , а. у светостеванској хрисовуљи, у катуну Смудирога и Војсидаца, помињу се двојица по пмену Л .4и'чинб. Нема сумње, име Лепчин бпло је омиљено и распрострањено у средњепековних пастира, пајенекада било Лепчина и међу Власима Бугарског катуна, по коме се данас једно брдо зове Лепчињак. * Кад смо већ оВако нашли и утврдили седиште Бугарског катуна, о коме не може бити спора, онда да покушамо не би ли бар приближно — ако не сасвим тачно — обележили још које станиште влашких катуна из средњега века. Полазећи са • претпоставком, да Власи Бугарског катуна, пошто их је било само 89 к-ућа, нису имали потребе пружати се планином од Борчана до копорићских међа и даље на северо-запад, јер су ио данашњим борчанским планинама налазили у изобиљу паше за своја стада, — те од њих ннје могао добити своје име ни Власић ни Власови, а још мање „Власичка Река" у Еопорићу, него морало је бити другога влашког катуна, чије је станиште било негде на оном простору од Рапајловца, Дрвника и Шарампова до Рајчева Крста, Црешњице и копорићских планина. И доиста, на том планинском простору, ми налазимо неколико имена места, поред оних што смо напред поменули, која су постала од присвојних придева изведених из особних влашких имена, која се читају у светостеванској хрисовуљи, те очито утврђују да наша претпоставка почива на здравој основи. Тако у хрисовуљи светостеванској страна 8. и 9., у катуну Војсилци помињу се, поред осталих, иова влашка имена: „бол'ко 3 дћтиго,... бероле Стан'ковикБ 3 дћтик),... радћ 3 дћтииз,... иванв 3 дћтиго,... и брашњ 3 дћтиго". Ван сваке сумње, овде неће бити само слепа случајност, што мало час на обележеном иростору земљишта налазимо данас топограФска имена, којима су основе изведене од именица ових лица из светостеванске хрисовуље. Пема спора да је из особног имена Бољко постао данашњи Бољ-

1 Дашгшћа Рјечник стр. 30 дио II.