Prosvetni glasnik

наука и настава

113

по том талиј. језику с дитературом. Осталн су предмети више мање изједначени у погледу раснореда рада.

Табл. VI. Недељни број чаоова појединих предмета у В. Жен. Школама

I РАЗ.

II раз.

III раз.

ЧАСОВИ

ЧАСОВИ

ЧАСОВИ

Талијански језик с литературом

5

5

5

Историја с геограФијом

3

3

3

Француски језик

3

3

3

Инглески језик

3

3

о

Цртање са сликањем • •

3

3

3

КалиграФија

2

2

2

Музика с певањем

3

3

3

Вез п други женски радови

6

6

6

Играње

1

1

1

Укупан број часова •

29

29

29

Као што се види, ове су школе врло леио уређене, уираво за сврху којој су намењене, за васпитну спрему домаћица и доцнијих; матера. По свршеној овој школи васпитанице владају довољном спремом да могу и самостално живети, било као учитељице рада или страних језика, или као васиитачице деце у приватним домовима, у чему се осећа велико потреба нарочито на Леванту. Но, поред ових школа постоје проФесионални курсови за спрему одраслог женскиња у појединим ручним радовима који су за живот потребни. У тим курсовима је нарочита пажња била обраћена на кројење и шивење белог рубља, бели вез, пеглање и друге женске радове. * * * Ако се баци летимичан поглед на целокупан рад Италије са њеним школама на страни, видеће се, да се свуда осећа тежња и брига, да се ученици упознају са животом талијанским, било интелектуалним, било економским, и да се упознају са славним људима њиховим. Та се тежња ревносно одржава и у писменим саставима ученичким и њиховој лектири, и у свакој другој прилици брижљиво се подржава код њих живо сећање на Отаџбину, и колико је год могуће укорењује епрема за будуће духовне и економске односе са Италијом. просветви гласник, II. књ., 1. св., 1903. 8

ч