Prosvetni glasnik

114

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

Доиста, почев од прве лектире, са којом се талијанско дете уггознаје, гга кроз све његово шкодонање, стално се код васпитаника подстиче љубав према раду, упознајући га са срећом и задовољством, који потичу из сваког часног рада, и благостањем Отаџбине, чији се грађанп с нотребном спремом предају самосталном животу. Неразлучност појма живота и рада сваком приликом убедљиво се одржава по талијанским школама и школск м лектирама, тако да и извесне колонијалне школе износе ту девизу истичући на своме жигу: „Отаџбина и рад", или „Рад и браство", „Нааредак", .Италија", и др. Исто јо тако ревносно одржавање у успомени код својих ученика и имена великих људи, који су било својим јуначким или песничким или другим културним делима узносили сдаву Италије, износећи слике њихове на листовима школских књига, н дајући појединим својим државним и субвенираним школама духовно покровитељство у именима њиховнм. У томе погледу поред чланова Савојског дома, који већ осам векова даје владаоце Италији, не изостају Гарибалди, Кавур, Кардучи, Данте, Алигјери, Тафаел, и др. Целокупан рад талијанског Министарства С по.ђ . Нослова са својим школама на страни показује потпуно схватање државног задатка према данашњој култури и дужност према својим сународницима на страни, имајући свагда на уму ону поукустарих: „Нгссота И сатро, циапГипдие Аа 8е ига Ђиопо, зе поп, зе поп е Ђепе соИгиаГо, поп рио еззеге јгистозе, созг Гапгто зеога <~1оИггпа. ! " Јер. Ј. Топаловп},.

НЕКОЛИКО ЛИТЕРАРНИХ НАПОМЕНА „РИБАЊУ" ПЕТРА ХЕКТОРОВИЋА нацисао АлФред Јенсен.

Студијом коју је прошле годпне о Петру Хекторовићу и његовој дидактично-реалистичкој идили „ Рибању" написао млади руски научењак Н. Петровски, а која је приказана и у Архиву за слов. Филологију,- историја српско-хрватске књижевности није незнатно обогаћена, а заслуга овог пностраног научењака у главном је у томе што је први пут систематски проучио литерарне изворе (пре свега „Бшдешз ЕаегШ УИае рћИозорћогит") дидактичког дела, а уз то је доказао и оригиналност те јужно-словенске песме, потпуно независну од талијанских Е§']о§ће резса(;опе. Све да Е§'1о§'ће резса!опе с!е1 81§'. ВегагсИпо Ео1;а и нису

1 АттаеаГгатепИ АедИ апНсМ, <11 Рга Ваг4о1оттео (Ј1 8. СопсогсИо. 2 Св. ХХ1У, N. РеГго^вИј, 0 80с1пеп1јаћ Ре1га Нек1огоу1Са (1487—1б72),Каг апј 1901, ап§ег. уоп. М. Ее§е(;аг.