Prosvetni glasnik

120

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Од гакољака више пута спомиње сејежина, затим копито (ст. 807) 1 . Ухваћен је и један јастог 2 , морски рак (Хосиз^а таппа) (ст. 1640). Риболов почео је код Завале (ст. 79), чи.ју је геограФску идентичност констатовао Ш. Љубић. Ипак би приметио да се — по .,!уку Зоре завала зове сваки плитак залпв. Ако тај природњачки реализам у јужнословенској песми XVI века мора да изазове дивљење, то нас не мање радује реалистичко описивање природе и мале жанрслике ове ,идиле". Пре свега подсећам на дивну причу старог Паскоја о калуђерима , на Солинској рици кон УрманиЛ млина и каштила * (ст. 267—318), како су се на реци прали, молили Богу, ручали и пили, „мало говорићи" и тада опет помолили Богу; како су извадили вино „у велој бокари и и сир, и како су се тада забављали разговарајући се о свакидагањим Физикалним појавама (баш не тако ,научно" као што ствар замишља Томо Матић, јер да би се извели такви експернменти, пије било потребно знање .једног Аристотела). Пољско имање Дујма Вапав1геШ до луке нечуЈамске (ст. 1085—1.096) са густирном (цистерном), воћњаком (вртаљ), скицирано је само површно; али, у толико је опширнија нримамљива слика, коју нам скромни песник, кроз уста капетана са галије, даје о његовом дому у Старом Граду (ст. 1177—1184); парк, тврђава (тврдаљЈ која се зида „на божју славу, на помоћ опћини, њему на забаву" (ст. 37—38); „воћке сајене вишћим руками", рибњак, водоводи и бунари, коњушница и кокошињак, голубињак, записани стихови по зидовима и камењу, каменити стубови под лозом — у кратко, изврсно госиодарство какво данас тако ретко има у Далмацији. Па онда онај дивни врт с чемиресима, јоргованом (базде), шимширом (бусе), метљиком (тамарише), мирођијама, шафраном, индијским смоквама „с листјем ко обада", јасмином, љиљаном (жиље), рузмарином и олеандером. Ико би срећном властелину набавио те, делимично'тропске биљке, ако не његов стари вршњак и по песми брат из Дубровника, Дом Шавар, Мавро Ветранић Чавчић, највећи песнички љубитељ природе тадањег словенског света, којега је Хекторовић, идуће године, лично походио. Исто тако реалистички оцртана су оба рибара — то занста нису од љубави болесни, прерушени створови културе варошког живота, ни идеалисани типови далматинских рибара, него истинске личности, узете из простог живота, обучене у дугим капутима, доламама (ст. 1068). Паскоје, старији, јесте поштен добричина и, судећи по надимку Дебељ, крупан и

1 Сродно је са сдов. коиитом, Ни?. По Сапа81ге1И-у бележим сдучајну сличносв с тад. соЂИе, једном рибом (СоћШв). По истом изводу Гирага у Нануљу значи једну рибу, Мег1ап§из сонтшшз. У јужној Далмадији луиар је врло распрострањена врста малих острига с једном љуском. 2 0 томе белешка М. Медића у »Бранковом Колу«, 1900. бр. 44.