Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

(.ећгђисН (1ег ЕШашк Гпг ћоћеге 1ећгапз1а11еп ипс! (Пе Напс! с!ез 1_ећгегб. Уоп ђ1о1о§18сћеп (ЈеЈзМбрипк^еп аизћеагћеИе! уоп Бг. ОИо ЗсћтеИ, I и II св., 224. страна. (СВРШЕТАК) Дивљи кестен (1аебси1и$ ИЈрросаб1апиш) А) Див<љи ^естен и човек. Премда је дивљи кестен тек од ирилике нре 300 год. унесен у Јевропу, ипак се тачно не зна, одакле је пореклом. Планине Сев. Грчке, у којима је обилато распрострт, једва могу да буду његова домовина; јер онда сигурно не би остао непознат старим Јелинима, томе народу од великог укуса. Данас ово изредно дрво, које може достићи висину већу од 20 м., налазимо код нас готово свуда тамо, где људи обитавају. Због брзог растења и густог хлада од његове доста велике круне, а и због дивних многобројних цвасти, које у пролетњој бујности сјаје као оно свеће на католичком божићном дрвету или јелди, — саде га негде по алеама, негде у вртовима и по шеталиштима или на другим јавним местима, а негде и у тихим двориштима. Пошто је његово дрво веома мекано (одсеци једну грану!), као и липовина, може се употребити готово само за дрворез, а горке му семенке („кестење") служе већином само као зимња храна прегладнелим јеленима, срнама и дивљим свињама. В) ПупОхЉци 1. Кад с јесени лишће отпадне, пупољци су већ ту. Они се дакле морају (посматрај то!) Формирати још у лето и то у пазуху лкстова. 1 Навешћемо још опис ове биљке, и опис трешње јер је прва и код нас као украсиа биљка врло честа, а посде на њеним зимњим пунољцима најбоље и најдакше се ученицима може показати крој ових и значај појединих нацрава у њима. Р.