Prosvetni glasnik

276

ИГОСМКПШ ТЛАСНиК

Галиција • ■ 21.920 у гим. и 3.423 у реаЛ. Спога 25.343 ученика Буковина • • • 3.148 „ „ „ 591 „ „ „ 3.739 „ Далмадија ■ • 1.495 „ „ „ 446 „ „ „ 1.941 Свега • • 75.768 „ „ „ 39.923 „ „ „ 115.691 ученик. У 111 таблици падају у очи бројеви оредњих школа у Доњој Аустрији, Чбсвој, Моравској и Галицији, кад се они упореде са бројен становника у тим областима. Кад се Галиција упореди са Д. Аустријом у догледу школа и Становника, онда би она тробала да има преко 80 средњих школа, а она их има само 40 — колико и Д. Аустрија, која има 2'/ 2 пута мање становника. Сем тога, докле су у Д. Аустрији све школе с немачким језиком:, у Галицији само њих 36 су с пољским језиком. Још већа је разлика кад се упореди Галицпја с Моравском, јер би прва, релативно, требала да има 150 средњих школа. Ова разлика долази отуда што у Моравској, као и у Ческој, скоро 50°/ о од тих школа су с немачким језиком, као што се то види из I таблице. Релативно Галиција има иајвише ученика, зато њене средње школе имају већи број ђака. Докле у другим областима ретке су школе са 400 ђака, већ варпрају од 250 — 350 ђака, дотле у Галицијп пмају већином преко 500 ђака. „Уч. Пр." Ђ. С. Којић, учитељ. * Носледн.н Песталоцијев ученпк. Претпрошле године, месеца августа, умро је последњи учепик славног Песталоција у Лозани, код Женево. То је била Г-ђа Хубер, стара учитељица, која је доживела 87. годину. Рођена у Биру, Кантону Аргови, похађала је школу у овој општини, на којој је предавао овај знаменитн педагог. * 0 ттицају сунчевих цротуберанпца на метереолошке односе земље — саопштио је Ћогтап ТЈОскуег нова посматрања у „Сотр^ез гепсЊеб" од 25. авг. 1902. Локије констатује, пре свега, егзистовање периодпчпих макснма п минима у јављању протуберанаца. Његова посматрања су продужење посматрања италијанских астронома Тассћин, Шссо и др., која су почела год 1871. Трајање поменутих периода износи, по њему, 3—4 године и изгледа да је сада доказано да, одговарајући тој већој или мањој учестаности протуберанаца, постоји између њих и ваздушних покрета у земљиној атмосФери знатан однос. При великој миожини и јачини протуберанаца констатује Локије појаву великог барометарског колебања, које одмах има за носледпцу силне олује (место посматрања Локијова је Индија) и оне су нарочнто силне, ако се опази максимум иротуберанаца у близини сунчевих полова. Писац иде чак тако далеко, да у тим иојавнма у сунчевој атмосФерн, на које одмах реагују оне на земљи, види узроке наших земаљских промена ваздушнога притиска. Ово извођење постаје у ствари миого вероватније, ако се има на уму давно цознати утицај сунчаних нега на наше атмосферске прилике. Код сунчаних пега је, као што је познато, тако исто утврђена једанаестогодишња периодичност максима. Нађено је, да нарочито жетвом богате године (особито у вииу и жнту) корес.пондују готово увек са максимумом учестаности сунчаних пега, тако да се према томе и повољно време, које је узрок тим богатим жетвама, мора тако исто довести у везу са појавом сунчаних пега. Иза сре-