Prosvetni glasnik

В В Л & Ш К Е

277

дипе тога 11 годишњег периода опада помало учестаност с.унчаних пега, да се, после његовога свршетка, поступно опет попне до максимума. Докле сунчане пеге — према данашњем мишљењу — указују на локално хлађење сунчеве атмосфере, дотле се код иротуберанаца (водоникових ерупција) има посла очевидно са локалним огромним повишавањем супчеве температуре. Температура пзбаченога усијанога водоника износи по Целнеру 68000°. С погледом на то огромно развијање топлоте сме се протуберанцама ириписати тако исто утицај на земљину атмосферу као и сунчаним пегама. Максима периода сунчаних пега падају у исто време са нарочито интензивним појавима северне светлости, која стоји у тесном односу према земљином магнетизму, Сасвим слично понашање могао је Локије да утврди и код протуберанаца; он је нашао, да интензитет земљиног магнетпзма стоји у вези са појавом протуберанаца. Докле пак, као што је поменуто, време најјачих барометарских колебања одговара максимуму протуберанаца у близини иолова, дотле магнетски интензитет земље зависи од протуберанаца у близини екватора и то тако, да максимум екваторијалних протуберанаца одговара минимуму интензитета земљиног магнетпзма. Најосетнији је за нас наравно утицај на нашу атмосФеру у колико сунце диригује, помоћу произведених ваздушних кретања, у извесној мери и талозима којп су њима условљени; у сваком случају изгледа као да је наша земља релативно осетљиви реагенс према појавима на сунчаној лопти. У појединостима пак захтевају ови односи још детаљније испитивање, тим пре што постоје неке, досад необјашњене аномалије, које стоје у супротности према горе наведеном. N. "УУ. Нов. 902 * Паскал в трамвпј — омнпбус — Изврсан професор реторике на иариском Универзитету М. А(1о1рће На(аМ<1, који је скоро умро, написао је у Аналима један чланак под насловом п Шагзе РазсаГ, гтепГеиг (1,ез отпЊиз" — Блажа Иаскал, ироналазач омнибуса — Из тога чланка износимо овај извод : Сваки зна бриљантно место међу неумрлим научењацима, које заузима славни Паскал. Он је још у својој 16 годинн старости ирви извео математичке законе о коничним влацима; затим теорију циклоиде; иотом је допунио Торичелијев оиит о тежини ваздуха и т.д. Али иоред ових и још многих других теориских проналазака, Паскал је био ванредни геније и у ироналасцима практичне природе. Године 1642 у својој 19 години старости, да би помогао своме оцу у рачунању, јер је истп био настојпик у некој кројачкој радњи, он је измислио справу за рачунање, о којој је М. Вгпе( годпне 1849. у своме извештају Академији наука рекао: „Паскал је направио од 1642 до 1645 год. једну справу за обично рачунање, која је била дивно чудо за савременика." Паскал је изумео справу за хидраулички иритисак, којом се помоћу мале количине воде производи притисак на одређеноме месту 20, 100, 1000 и у оиште небројено пута већи но што је у човечјој моћи, да га својом снагом непосредно произведе. Он је измислио колица са рукуницама и једним точком напред, која су данас свуда у свету од неоиходне употребе за преношење разних терета.