Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

215

потпуно, пошто разнокрсност могућних случајева бива врло велика; трудиди смо се да покажемо само најглавније случајеве, на које се наилази. Држим, да ће сада свакоме битн јасно, како треба приступати нрикупљеном материјалу и кодико га детаљно ва .Ба проучити. Почетник мора почињати са простијим случајевима и што је гдавно, прихватити се оних посматраша, која се односе на мањи број ђака, на прилику, 40; при већем броЈу посматралац се лако може изгубити и збунити. Пређимо сада на други случај, на који се наилази при обради материјала. II Обрада посматрапа или огледа учињених ири исиитивању неколиких разних функција, у намери ироучавања односа међу тим функцијама. Питања, која се тичу односа међу разним Функцијама, врдо су мадо проучена до данас; за то су методи, које при том треба иримењивати, врдо мало разрађени. Међутим, то су питања, која су од огромне важности за недагогику. Педагозима, наставницима, на придику, потребно је знати, у какој се зависности налазе међу собом такне Функције, као иамћење и пажња, иди као памћење и уображење, у каком се међусобном односу налазе физички и психички рад и т.д., — све су то питања прве важности, од чијег решења зависн развитак рационалне научне педагогике. У сдучају, о коме је реч, ствар се, на практици, своди на оно: посде извршених огдеда, у погдеду испитивања разннх Функција, на извесном броју ученика, најпре је потребно разрадити резултате за сваку Функцију иосебно по правилима, које горе указасмо; тада се добивају пзводи, који се тичу сваке проучене Функције. После тога ставља се питање: шта може дати сравњење резудтата, добивених за сваку Функцију, постоји ди ма каква зависност међу тим Функцијама, иди су те функције независне једна од друге, т.ј. самосталне? Другим речила. на.меће се питање, како треба упоређивати међу собом резудтате, који су добивени за, разне Функције. Општи се метод овде састоји у томе, да треба подазити од резултата ма које Функције н упоређивати с њима резултате, добивене за друге функције. Горе смо показали, да при проучавању једне Функције можемо ученике распоредити на иоједине групе, које имају нотпуно одређене особине. Кад је та иодела извршена, онда групишу с добивеним резудтатима резудтате, добивене за друге Функције, које се односе истим групама ученика, и ироучавају, да ли се те групе не оддикују међу собом каким бидо потпуно одређеним цртама и у погдеду остадих Функција. Еа пример, у једном од наведених нримера, који се тичу огдеда у погледу мускулне снаге, разделили смо десет ученика на две групе: нрву, у коју су ушди А, С, Г, К, I,, и другу — В, I). Е, 0, Н; ако би односно