Prosvetni glasnik

214

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

— свега 3—4 редића, неки — напротив, заузимају готово делу страну; ред, којим су описане разне особине пера, детаљности, у које су се путтали ученици, споредна расуђивања — све је то веома разнообразно. Шта да се ради са сличним одговорима? Треба их пре свега пажљиво прочитати ипри читању свакога одговора прибележити опште црте описа. Неки. на прилкку, описују дотично перо у детаљима, не додајући никаквих расуђивања; други га описују у општим цртама, па онда говоре и о његовој користи; о томе, како је начињено ит.д.; неки, најпосле, дају опису читав низ поетских упоређења и т.д. Када се тако проана.шше сваки одговор, онда се могу образовати групе ученика, т.ј. одабрати и саставити уједно све оне одговоре, који су најсличнији по карактеру описа. С погледом на то, да се не би десиле субјективне погрешке, распоређивање одговора треба да изврше неколико лица, радећи свако за се. Кад су образоване групе, које имају своје особите црте, приступа се марљивом проучавању сваке групе; проучава се, на прилику, којим редом ученици описују разне особине пера, прелазе ли они од општијих појединачнијим или обратно, на. које детаље обраћају пажњу, а на које не обраћају, него их остављају недирнуте и т.д. Исто тако и за групе ученика, који су написали општа расуђивања, неопходно је проучити карктер тих расуђивања, у каквој вези стоје они са описаним предметом, колику улогу играју уображење и Фантазија у тим расуђивањима и т.д. и т.д. Све су то питања, која треба постепено задавати себи, а о којима је иотребно постарати се да добијемо што јаснију иредставу. У закључцима морају се напоменути сва та општа и посебна проучавања, која смо извукли из прикупљеиог материјала, ма да треба имати на уму, да многи од тих закључака могу бити чисто субјективног карактера. Тај метод обрађивања материјала може се ирименити у већини оних случајева, када се прегледају и проучавају одговори, који су послати као одговор на разаслата питања. Сад је јасно, зашто смо говорили, да број одговора на питања не треба да премаша извесну границу; потпуну обраду није могуће учинити са великим бројем материјала; кад читаш многобројне одговоре, онда се савршено изгубиш у томе, памћење не може да обухвати све одговоре у свој њиховој целини, случајеви бивају тако разноврсни, да савршено ниси у стању да их правилно одвојиш на групе, те због тога обрада материјала остаје недовршена. Баш се то и дешава са већином радова, урађених по томе методу у Америци, где обично број одговора премаша 1000. Амерички посматрачи задовољавају се тиме, што састављају таблице, на којима износе број разних случајева; квалитативне обраде материјала, у смислу ко.ји горе поменусмо, никако и нема. Међутим баш та квалитативна обрада пружа нам много више података, него ли сама гола бројна указивања. Ми смо завршили са излагањем правила, којих се треба држати при обради материјала, па и то излагање не може се сматрати као