Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

217

сантиметрима и, најпосле, брзина трчања — у секундима. Групе ученика подељене су у нисходећем реду, саобразно мускулној снази. Из таблице видимо, да се бројеви, добивени за ученике тих груиа у погледу тежине, раста, обима груди и количипе удисаног ваздуха, смаљују т.ј. опадају постепено од прве групе до четврте, дакле, међу тим Функдијама и мускулном снагом постоји корелативност (узајамни однос); најјачи ученици имају преимућство над осталим ученицима и у погледу тежине, раста, обима грудп и колдчине удисаног ваздуха. Што се тиче брзине трчања нпје могуће извести тако одређени закључак; премда најјачи ученици (прва група) брже трче од осталих, но међу средњим и слабим ученицима није прпмећена стална разлика у брзини трчања. Ето, такав је у општим цртама начин, коме прибегавају, кад хоће да одреде односе међу различним Функцијама. Постоје и други начини проучаваља, који су у неким случајевима важнији од описатих. Пз горе наведених бројева, одиста, не можемојож да решимо питање, какав је степен односа међу разним Функцијама; не можемо, на прилику, рећи, да ли је јача зависност међу мускулном снагом и растом, или међу снагом и обимом груди, само можемо утврдити, да та зависност постоји. У оним случајевима, када огледи дају бројне резултате, могућно је измерити и степен зависности међу двема Функцијама. Могућно је распоредити ученике за сваку Функцију извесним редом, иочињући, на прилику, за раст, од највећег до најмањег ученика; тада ће сваки ученик заузети извесно место у реду. Тада ћемо рећи, да је тај и тај ученик, пети по расту, тек осми по тежини; петнаести по обиму груди — други по брзини трчања. Место међусобног упоређивања бројних резултата мерења,, као гато смо то чинили горе, могу се упоређивати места, која ученици заузимају по разним Функцијама. Деле опет тако ученике на неколико група. У дотичном случају треба узети четири групе, расиоређених по јачини ученика, при чему ће у првој групи бнти десет најјачих ученика, у другој групи десет слабијих и т.д. Затим треба за сваку групу прорачунати просечно место, које тн ученици заузимају у осталим мерењима. Тада можемо видети, да ће први ученик по јачини бити трећи по висини (расту), други по јачини — шести ио висинн, трећи по јачини и т.д. до десетог по јачини, који ће заузети, на прилику, четрнаесто место по висини. Иотом треба израчунати просечност од места, која заузимају ученици прве групе у погледу висине, т.ј. просечан број од ових бројева 3, 6, 4... 14; ако тај просечан број изнесе 10*9, онда велимо, да ученици прве групе заузимају просечно десето место у деоби по висини. У овој таблици, коју ћемо сада изнети, налазе се просечни бројеви, који су на горњи начин прорачунати за разне функције.