Prosvetni glasnik

НАУКЛ И НАСТАВА

233

да међу рентгеновим и бекереловим зрацима нема никакве битне разлике. Сва опажена разлика која ностоји међу н>има могла би се зар обележити — у начину њихова постајања. Тако, рентгенови зраци јављају се уз погодбе постајања променљиве електричне струје кроз безваздушну круксову цев, а бекерелови зраци свакако не захтевају за своје појављивање никакав оделити извор споља; они се огледају, рекди бисмо, као у природној каквоћи онаких металних тела, као што су ураниум и радиум, која самостално луче те зраке, по њихову посамиту својству за то, које је ВедиегеП назвао „зрачном активношћу". Истина, сама природа рентгенових и бекерелових зракова није до сада још толико испитана, да бисмо могли тачно утврдити нотпуну једнакост, идентичност, међу њима. Али ио њиховом најизразитије окарактерисаном иојављивању и по њихову утицају, можемо слободно рећи, да су ти зраци без сумње веома приближни један другом. Једни и други увршћени су у категорију невидљивих, тамних, зракова, слично топлотним (ултра-црвеним) и хемијским (ултра-љубичастим) зрацима сунчана спектра; и једни и други делају на осетљиву Фотографску плочицу и у томе погледу они се највише нриближују ка ултра-љубичастим зрацима сунчана спектра, са којим су веома слични и но своме делању на органско живо ткање. Ултра-љубичасти зраци сунчана спектра производе на кожп опекотине; у случају више или мање нродужна дејствовања, нзазивају на њој процес запаљења, утиру микроорганизме; носве таким истим оеобитостима одликују се рентгеновн и бекерелови зраци, и то у много јачем и ннтензивнијем ступњу. Ето, на основу такве аналогије, да не говоримо о другим побудама, можемо доћи до закључка, да се овде сва битна разлика находи у брзини њихова кретања: онако исто као што се хемијски зраци сунчана спектра разликују од других видљивих зракова тога истога снектра (>чјим много бржим кретањем, тако и невидљиви, тамни, рентгенови 1 лекереловн зраци представљају за се поворку таласова зрачне енергије, Јјбја се одликује знатно већом брзином кретања од обичних ултра-љубичасгих зракова. Најновијнм испитивањем утврђено је, да, на нример рентгенови зрацн брзином својих кретања у неколико стотина иута иремашају ултра-љубичасте зраке сунчана снектра, а готово потпуна идентнчност рентгенових зраковасабекереловим зрацима уиућујенас логичном веровању, да то нсто можемо тврдити и у погледу на бекерелове зраке. Ето угод та необична брзина кретања, којом се одликује нов облик зрачне енергнје н служи зар као најглавнији узрок њене посамнте способности да лако иродире кроз мрачне, ненрозрачне средине, камо се могу уврстити и таки метали, као што је на нример алуминиум, кроз чије нлоче рентгенови и бекерелови зраци делају на осетљиву фотограФску плочицу угод онако исто, као н обични ултра-љубичасти зраци сунчана спектра кроз безбојно сгакло.