Prosvetni glasnik

234

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Истина, у почетку је био учињен покушај, да се, у погледу способпости и јачине продирања кроз мрачне средине, утврде неке неједнакости измеђ једних и других тгоменутих зракова. Али, у колико су се могле испитати такве појаве на крају крајева увидедо се, да овде у оба случаја главну улогу врши збијеност или густина — управо комнактност масе тела: у колико је неко тело збијеније, у толико уз већи напор продиру кроза н. како рентгенови тако и бекерелови знади, разуме се, кад уз то имамо још у виду дебљину саме плочице, кроз ко.ју делају ти зраци. Попут таких огледања, која су свакад методски и систематски вршена, дознало се, да .је међу металлша најпропустљивији алуминиум, и он се показао по све прозрачан за рентгенове и бекерелове зраке; напротив, олово се убраја у најтеже међу најтежим металима и овај метал уједно се ноказује готово непробојан зрачној еиергији, о којој је реч на овом месту. У осталом веома је потребно да овом приликом поменемо и то, да у почетном испитивању бекерелових зракова уз припомоћ таких тела као што је ураниум, који у ноређењу са другим има слабију зрачну активност, природа тих зракова нарочито у погледу њихове енергије — заостала је у многим питањима још скривена. Према томе могло се и мшшјти , да је делање рентгенових зракова у неким погодбеним придикама идентично са бекереловим зрацима. Између осталога на ово се односи и тај Факат, да први (рентгенови) могу да пзазову светљење у ФОСФоресцишућих и Флуересцишућих тела, док се бекерелови зраци, који се луче из ураниума, не одликују таком сиособношћу, — а то је у толико више загонетнија погодбена околност, јер, као што нам је познато, многа ФОСФоресцишућа. тела почињу светлети и под утицајем ултра-љубичастих зракова сунчана сиектра. Изгледало би зар у толико вероватније, да бисмо тако што могли опазити иод утицајем онаке енергије, каква је у бекереловим зрацима. Али и мимо нашу властиту вол>у истиче се унаточ питање: да не зависи ова појава само од тога, што ураниум на носе представља веома слаб извор бекерелових зракова. И одиста, након открића Сипе-вог новог елемента — радиума, пошло је за руком да се у природи открије извор бекерелових зракова са много већом јачином. И знате ли у колико пута већом? У најмању руку у милиун пуга, као што је то утврђено електрометричким мерењем, а то су и најречитија Факта, која смо објаснили у првом деду ове расправе, која су основана на особини бекерелових зракова, какву имају и рентгенови зраци у обарању електрине. Са открићем радиума иоказало се, да бекередови зраци не само могу изазивати светљење у ФОСФоресцишућих и Флуоресцишућих тела, него да могу истицати ту способност још уз већу јачину од обичннх рентгенових зракова: многа Флуоресцишућа теда не само да се јако светле, него и настављају продужно светљење дуго времена након тога