Prosvetni glasnik

402

просветни гласник

ћујем. Поводом нак речи: „т. Премерштајн на основу тота истог натииса(т.ј. п. 9.) у етупцу и ио иетитног слога решава дело једно етничко иитање о Партинима и геограФском положају њихове области" упућујем В-а на своју раснраву СопШћиМ а11а 81опа <1е11а §иегта (И ОМауго 111 1Шпа пе! 35—33 е с!е11а сашра^па (П ТИ>ег10 пе1 15 а. С., ко.ја је изашла у Ктз1;а (11 81;ог1а АпИса 1903. Ја сам рекао наједном месту у „Додатку" I: „четири концентрична полукруга". В. налази да сам ту употребио „скроз погрешан, нетачан и нестручан израз" и да се „ова груба погрешка једино може правдати (правдати?) незнањем и непознавањем (то двоје није исто) клас. (само класичне?) архитектуре." Овако оштри изрази не би били онравдани ни да сам доиста учинио погрешку коју В. види. Али она не постоји. В. вели да је место „полукруга" требало рећи „лука". А зар полукруг није такођер лук? И зар није тачније рећи полукруг, кад он има увек 180 9 , него лук, који може бити од више или мање степени? „Карактеристично је", вели В. даље, „да г. Вулићу за иоле теже натписе (има више таквих натписа?) недостаје довољно разумевања, шта са њима треба почети" (зар се можерећи: „разумевања, шта са њима треба иочети"?). То је В. закључио отуда што ја у „Додатку" помињем једну еииграфску публикацију г. Л. Јевремовића, али издајем од пет нових натниса којп се у њој налазе само четири, а један, који се В-у чини врло тежак, не. Он. т,.ј. мисли да сам ја, кад сам био у Пожаревцу да гледам поменута четири натписа, већ знао за Јевремовића рад, дакле и за онај натпис. На основу чега мисли тако В.? Ни на основу чега. Зато је и начинио онет један погрешан закључак. Ја сам у Пожаревду био и гледао натписе које сам публиковао у „Додатку" аре но што сам сазнао за иубликацију г. Јевремовића, а за онај натпис о ком је реч сазнао сам. тек из ње. Узгред ћу поменути да се В. јако вара и кад мисли да је тај натпис особито тежак и да је потребно неко нарочито разумевање да се он може публиковати. Зар он није видео —• да друго не кажем — да је у „Античким Сиоменицима" уираво само његова слнка донесена? После овога В. говори о некаквом мом некаваљерском и неколегијалном ноступку ирема г. Премерштајну. На стр. 49 (9 ред оздо) он пстина каже да је то моја приватна ствар, али опет зато, у једној научној критици и у једном часопису као што је „Наставник", он говори на читавој страни о њој. Ја нећу да улазим у ово иитање, али ће В. ипак добити одговор на ову тачку своје критике. Јер кад ми је пре кратког времена Ј. Томић у „Штампи" рекао то што ми каже В., ја сам га тужио Првост. Суду за клевету и, ако он буде осуђен, онда ће се видети да је В. био клеветник. У „Ант. Спом." II каже се за један натиис да је можда фалсификат а за његова слова — бсћбпе Висћ81а1>еп с1ез 1>е$тпеп(1еп 3 Јаћгћипс1ег15. В. мисли да смо овде г. Премерштајн и ја учинили једну контракдикцију, и то такву, да он може о нама овако говорити:.... „осим ако оба господина не