Prosvetni glasnik

320

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

леној вештини урођено и јако? Зашто се те лепе особине и уопште мало негују, а школа их не развија у подмлатка? Томе може да буде сметња у главном ово: или је нама ипак нејасна вредност саме наставе цртања, те наставник за њу нема ни воље ни времена а ни начина; или је у нас нејако и само разумевање лепе вештине и уметности уопште, па се нико и не обазире на њих, ни у школи ни ван ње. Није нам смер, а надамо се нема ни потребе за читаоца, да цртање штитимо као предмет школски, ни као лепу вештину у вишем смислу. Но и поред тога умесно је да се најпре, — по лепом школском правилу и обича.ју, — „понови познато". Зато ћемо сад понешто тек напоменути о цртању на вишем ступњу, — дакле као лепој вештини и уметности (и о уметности скупа), и о цртању у школи. У другом ћемо одељку забележити нека упуства за предавање цртања у основној и грађанској школи, а то нам је главни посао овде, с нарочитом пажњом за орнаментско цртање и женске школе. 1. Свака је уметност најлепши и најсавршенији израз људске цивилизације. И што су код једнога народа уметности усавршеније, тим бољи доказ о његовој образованости. Ово није само Фраза оних, којп имају каквог интереса од уметности и за уметност; ово је правилно схваћање. Тим се мерилом констатује виши или нижи степен културе и ма кога старога народа. То је бар познато. Нримери и коментари нису потребни. Отуда је и за проучавање и разумевање културне историје и њенога развитка потребно познавати уметности; а то се, опет, добија уметничким, естетским образовањем. Уметност, по ужим појмовима, ствар је — луксузна. Ако пођемо баш одатле наћи ћемо, да ,је и тај луксуз у неколико мерило укуса. Укус у неколико мерило образовапости једнога човека, израз његових навика. Навике га показују као човека више или ниже, боље или лошије културе. И тако опет излази да је уметност доиста крајње обележје образованости. Уметност ни за појединца није нешто непотребно и залишно. Напоменућемо одмах да она има и врло велику практичну, економску вредност. Баш и да је без те вредности ваља је ценити као вишу маниФестацију људскога духа, чисту, без материјалистичности. Сматра се да човек није хармонично образован ако му у његовој општој образованости недостаје уметничко васпитање. То уметничко васпитање је готово исто тако део човека као нпр. интелектуално или морално. Напослетку, човек је и дужан да развија све своје лепе душевне способности и својства. Што усавршенији тим потпунији, бољи човек. А што се то идеално схваћање бар приближно огледа у више поједи-

цртсжним албумима, у »N3(11% »Озпоуе Неро^ оћИка® од Студничке, „ЗНфепСфиТе" од Кимпха у Гешеновом зборнику, »ЗШсНеп е1с. и!>ег <1еа Огпатеп^в® од Хајселмана, познате Менгсове »веДапкеп« итд.; а доста и бедепшама из свог иаставничког искуства.