Prosvetni glasnik

НДУКА И НАСТАВА

323

Ми смо и нехотице говорили у корист уметности са идеа.шијега гледишта на њих; а сада би требало да кажемо штогод о користима од њих у погледу практичном. Но и то је уопште познато, шш бар познато је, како оне доносе и ллчних користи својим веллким творцима и тумачима, у срећним земљама. 2. Место тога ми ћемо се задржати на ономе што би имало неиосредније везе с нашим предметом, а то су оне лепе вештине и радови за које је потребно неко разумевање, бар, и рутина, у цртању, н којима је цртање (у ширем и ужем смислу) основ или помоћно средство. У погледу привредном, економском и практичном оно, кад се примени и као лепа вештина, представља неку врсту рада, постаје средство за зараду, и јест један чинилац у развићу индустрије на коју посредно утиче. 0 практичној и привредној вредности цртања имало би места и више да говоримо, јер изгледа нам да та страна његова може аонајаре да заинтересује свакога од нас. Али ми смо већ казали шта нам је главно у овим врстама, стога ћемо се и у овој другој тачки нашег општег погледа задовољити само неким појединостима и неким примерима практичне и привредне вредности ове лепе вештине. У почетку смо казали, да српски народ има осећања, има јаког инстинкта за њу. Сетите се само како је то осећање изражено у нашој националној орнаментици, и сетите се нашег старог црквеног сликарства и архитектуре. Тај би се таленат могао изврсно да употреби и у привредном смислу, па да и нашем народу послужи у том пра/вцу као један извор благостања. Српски народ, осим тога, воли ручне радове и занате. Зна се, нпр. како их и школска деца воле, радо режу, плету, сама стварају, добро схваћају женске радове; а још боље се то види на радовима који се израђују у „дому за сиротну децу". Без устезања се може овде тај народски таленат потврдити и радовима осуђеника и осуђеница. Па је познато како чобанчад на доколици прави преслице, и др. ситнице, воденичице (за игру), свирале. У Јужној Србији и јужним српским земљама су чувене резбарије; а још је чувенија вештина у плетењу срме. Познаваоци бележе и то, како су многе наше просте раденице готово генијалне у комбиновању шара и боја на предметима своје женске радиности. (Ми ћемо се овога морати још једанпут сетити кад дође на ред женска индустрија и орнаментско цртање). Чак је ето и Панчић мислио о овим нашим особинама, те препоручивао и бољу наставу цртања у школи и нарочите цртачке школе. А свакоме је појмљиво бар, да између многих ручних радова и цртања има везе. Цртање је врло важно за ручни рад уопште. Индустрија и Фабрика, истина, сваким даном га све више потискују као тежи, спорији, понекад и примитивнији начин производње; али, ипак ће ручни рад увек имати своју вредност, а колико је он користан и практичан свако зна. Има радова који се и не могу заменити Фабричком израдом и имитацијом, има их који