Prosvetni glasnik

322

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

накратко, у цивнлизовању. Да се задржимо сад мадо с овим : добра историска слика с једне стране буди и јача национална осећања, а с друге даје уживање чисто естетично, у колико посматралац умедне једну слику да гледа. Она може представљати и какав незнатан или бар мањс познат и заборављен историски моменат и дога.ђај (ппр. као наше нове: долазак Душанов у Дубровник од Мурата, пад Сталаћа од Крстића); али је она у стању да у носматрача изазове неки број интересантних и нових представа, асоцијације мисли, осећања, чак идеје, и све у симпатичном правцу, — рекди бисмо симпатичном не само у сдучају кад је посматрадац наиван, српски одгајен и даик, него и кад је равнодушан према идеји и предмету слике, скептичан и бдазиран. Јер, напосдетку, та је слика уметничка, и утицаће на гледаоца пре у позитивном него ди негативном правцу. Претпостављамо да она изазива у посматрача и племенитије тежње, свакако побуђује неки лепши душевни покрет. Испред једне слике, иди из једне галерије сдика уклања се као надахнут нечим што је више од њега, што је боље н светије од свакидашњега, што није банадно; под утиском добре сдикс мења се, бар тренутно, п његово расположење, осећања и мисли добију други, бољи, ток. И најпростијег посматрача мало упутите, покажите му мадо што на слици, реците му што о њојзи, иа ће и он имати користи и уживања од свога површног и неуког гледања у њу. Сваки је могао опазити како и најобичнија илустрација побуђује баш у простог човека неку пажњу, а занимљиво је како је он разуме и шта осећа. Друга вредност уметничке слике бида би у чисто естетичном уживању. Образован човек, уметнички васпитан, схваћа и уочава њене карактерне особине, технику, композицију, обдике, пдастику, цртеж, драиерије, распоред и правилност светлости и боја и т. д. Све то „ствара свесну идузију иди Фантазију, те посматралац разуме творачку замисао уметничког дела и његове деиоте". Посматрањем уметнина ми навикавамо и упућујемо своја осећања на истините лепоте, стварамо себи лепша и чистија уживања и т. д., — речју, корисност естетично - уметничког васпитања је несумњива. Публика има рђав укус, а и то је доказ да њојзи недостаје естетичног васпитања, да су јој сувише тамни или сасвим непознати основи и закони лепоте у свима областима њеним, да је публика сиромашна духом, па и осећањима. Нејасност и неодређеност осећања за депо, слеио примање туђега мишљења, суђење о лепоме по туђој критици, чине да се развија нека врста дажног осећања, те је свако парадирање са естетичним чуством и разумевањем уметничких творевина управо смешно. Незгодно је наводити овде и конкретне доказе о непријатним посдедицама тога недостатка, које се осећају чак и у нрактичном животу, као шго бибили: распоред, непробраност и потрошња у покућанству, женскоодедо и т. д. Пубдици треба шкоде.