Prosvetni glasnik

648

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

је изишао у деветој свесци часописа ХеИзсћпЛ {'. ргаШзсће 6-ео1о»1е за прошду годину. — „Год. 1899. и 1900. обишао је барон Фиркс, рударски инжињер из Шианије, бакарне руднике у Ребељу и Вису, и том нри .шком скупио материјал, који је проучио с проФесором Беком у Фрајбергу. Опис терена и геолошке ирилике рудника узети су из „Прегледа рудишта у Краљевини Србији", који је за париску издожбу израдио Ђг. Д. Антула. Бакарна је руда халкопирит, излучена у облику неправилних сочивастих маса у серпентину. На контакту овог серпентина и кречњака нађена је на Вису једна бреча, састављена од комађа једног распаднутог дијабаза, повезаног кречњачким цементом; а мало даље од рудника, у падини брега, нађеп је један такођс распаднут кварцни диорит. Генетска веза између ових стена и серпентина није константована. Руда је излучена из еруптивне стене од које је серпентин постао, а садашњи је облик по свој прилици доцније примила концентрацијом, кад је стена била већ серпентинисана". 8. Вг. Манојло СмиљаниК реФерише о чланку Др. Отона Јаукера „Насеља у Боснм и Херцеговини с обзиром на геолошки састав земљишта" који је изишао лањске године у Гласнику земаљског музеја у Босни и Херцеговини. — „На основи геолошких и изохипсних карата изналази писац површине геолошких терена и њихово становништво у Херцеговини и једном делу Босне. Средње густине становништва стоје по теренима овако ноређане:

ЗА ВОСНУ Кретацејски кречњак 1*02 станов. Тријаски, јурски и кретацејски кречњак помешан 20 - 8б „ Терцијарнеерупт.масе2Г1 » Палеозоик 37 - 7 „ Флиш с ерупт. масама 84'2 , Флишни пешчар • • 36*2 „ Марински неоген • • 40-8 „ Алувија 52'02 „ Слатководни неоген • 68" 1 „ Алувијау вези с неоген. 81 "8 „ Насеља су по величини разнолика, већином испод 100 душа. Л.еже на разним висинама, највише између 600—700 мет. надморске висине, по карсту у улегнућима, а по пољима на ивицама њиховим. По долинама, на речном наносу, налазе се махом вароши". Св. Р.

ЗА ХЕРЦЕГОВИНУ Тријаски кречњак • • 9'4 станов. Кретацејски кречњак 13-6 „ Палеозојски шкриљци 25'2 „ Терцијар (Флиш) • • • 31-9 „ ВерФенски шкриљци • 45 - 5 „ Неоген 89-9 „ Алувија 165 „