Prosvetni glasnik

604

ПРОСВЕТНП ГЛАСНПК

Од те две класе односа први као маље сдожен мање поддежи ремећевпма и по томе се раније и јавља. Отуда у кретању дивилизације први кораци чине се у плоднијим крајевима Азије и Африке". Тим речима Бекл је обележио доиста значајну особеност постанка најстаријих цивилизација: Све су њих родиле зсм.пе са веома плодни.ч земљиштем. Египат је у старо доба био права „житница света", пошто је и сам био „дар Пила" који је носле свог разливања остављао мастан талог тропског земљишта. Друга колевка цивилизације био је Сенахар (Вавилонија) г јужни крај „Међуречја" које су чинили Тигар и Еуфрат, који су својим разливима тако исто оплођавали земљиште; у своје време ту је биО' прави „врт Ази.је". као што се некада славио и суседни Елам; трећа колевка цивилизације била је на најближем нам Истоку. Познато је такоисто да и раскошна долина Инда и Ганга, где се тако исто развила самостална култура, долази у најплоднијс крајеве на свету. Најзад и Хина која је тако исто рано постала завичај веома старе културе, чувена је тако исто са своје плодности. С друге стране све поменуте земље леже у врло топлој клими, јужније од 40° с. нј . где је лако подмирити све човекове потребе. Самостално поницање најстаријих цивилизација у земљама које леже приближно у једним истим ширинама и које представљају приближно једнаке услове односно земљишта, показује каку је важну улогу играла Физичка природа при зачетку културног живота. Значајно је да и у новом свету Мехико и Перу, који су имали извесну цивилизацију до доласка Европљана у Америку, односно плодности земљишта и топлоте климе а тако и битних производа, врло лако дају се подвести под опште црте, које карактеришу природу Египта, Месопотамије, Индије и Хине, — показавши еамо оне геограФске услове, који су били најпогоднији за постанак цивилизације: заједно с Беклом ми можемо узети да су ти услови — врло плодно земљиште и врло топла клима; ма и не примили све изводе аутора „Историје цивилизације у Инглеској" из та два Фактора за социјалну историју народа који је становао у поменутим земљама. Културне оазе у сред варварске пустиње пре но гато су то ностале биле су већ оазе и у физичком смислу у сред. некад колосалне пустиње; управо Египат и Месопотамија на пр. само су две оазе које прекидају колосалну пустињу, чији су делови и Сахара и Гоби. Те оазе постале су центри из којих се цивилизација рапшрила и на окблне стране, али та околност што су оазе биле одвојене једна оддруге огромним просторима и била је узрок врло дугог одвојеног живота културних народа у самом почетку њихове историје. Видели смо већ да су у току целе старе историје Хина и Индија чиниле два сасвим одвојеиа света и да две најстарије земље трећег историског света нису ни слутиле дуго време једна за другу да постоје на свету, а то су Египат и Месопотамија, где су поникла најстарија културна друштва. II поред.