Prosvetni glasnik

606

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

дошли су с истока у Сенахар и тамо је Господ помешао језике целе земље и халдејски свештеиик Бероз тако исто напомиње да је првобитно у Вавилонији било много људи разних народа. Први слој становништва тих крајева чинили су Туранди; н>има су се придружили и почели се с њима мешати ЈКушити; за овима су се почели селити у Халдеју Семити, од којих је један део прешао отуда у северну Месопотамију и ту положио основ Асирије (Вавилонци и Асирци били су два племена једног народа) а други у Сирију и Палестину. Тако су на позорницу светске историје ступили Семити, приближивши се старијој, турано-кушитској цивилизацији и унесавши нов елеменат у мешавину раса која је настала у завичају те турано-кушитске цивплизације. Тако је у Халдеји цивилизација временом почела узимати све више семитски карактер. II освајање Египта од Хикса долази у историју ступања Семита на светску позорницу; и у земљи Фараона појавило се велико семитско становништво а од времена египатског похода на Сирију, код Египћана су се утврдиле и семитске моде. Семити се јављају у историји као раса духовно много даровитија него оне расе које су се прво јавиле као способне за самостално стварање цивилизације. Па и сам појам семитске расе одликује се већом одређеношћу него изрази Туранци, Хамити, Еушити; у њен састав улазе многи народи с језицима чије је сродство и по томе и опште порекло утврђено упоредном науком о језику. У њој се по језику разликују прво ове групе племена: 1.) арамска, на север и исток од Дивана; 2.) хананска и 3.) терахитска на запад, доле од средоземнога мора; 4.) арабиска на југ од поменутих и 5.) асирска. Финичани су припадали хананској грани а Јевреји терахитској. Народи семитске расе заузимали су простор који је делио земље са старијом цивилизацијом, хамитстком и турано-кушитском т. ј. Египат и Месопотамију, а видели смо већ да историја народа, који су насељавали Сирију с Палестином почиње у свези с походима Фараона, који су довели Египћане до Асирије. На југозападу Сирије семитско становништво долазило је до Сујеца, на северо западу до Мале Азије и Јерменске, где су већ живели Аријевци и ако на јужној страни Таура (и једно време на острву Кипру) налазимо још Семите а Јерменска се јота сматра као празавичај Семита. А много је теже утврдити границе семитизма с источне стране, пошто је у области Тигра настала права „мешавина језика", али и ту су Аријевци постали у току времена суседи Семита, кад су Иранци дошли у те крајеве с даљег истока. Ми већ знамо да је историски живот у Малој Азији и у областима на север и исток од Месопотамије, почео доцније него у семитској Сирији; поменуте области биле су насељене ариским племенима. Једна грана Аријеваца заузела је Јерменску, Кападокију, Фригију, север Мале Азије и Тракију, а друга Мидију, коју је раније заузимало и у неко-