Prosvetni glasnik

ШВОЛСКИ ЛЕТОПИС

предавању што да примети, почињао је свој говор обично овим реченивама ,ја мислим госаодо, да није требао предавач овако да ради", или ,ао моме мишљењу ово је погрешно урађено и т. д." Сви се нозивају на своје мишљење, и како су та мишљења врло често разнодика, то се није никада могдо доћи до праве истине. Разуме се, да се од оваквог критиковања нема никакве користи. На што потрзати и позивати вазда своје мишљење, кад оно може да буде и врдо погрешно. Има паметнијих људи од свију нас, који су нотпуно рашчистили сва та питања; ту је исихологија, која је тачно прописала нут, којпм се долази до свестрано развијене свести, и зашто се онда не позивати на мишљења тих људи, или још боље, на принципе и законе психолошке. Кад нешто психологија тврди, отпадају сва мишљења појединаца. Да би се до овакве разложне, научне критике дошло, биће сврха горњих практичких предавања. У намери да се што пре дође до лепих зоолошких збирака, које би корисно послужиле за. очигледну наставу, потписати је приредио о божићњем распусту тродневни курс, на коме су обучавани учитељи вештини пуњења тица и животиња. На курс је дошло 22 учитеља и још одмах је сваки од њих испунио по један егземплар животиња. Гесудтати овога курса за сада нису велики, али се надати, да ће битн бољи. г. Културни рад учитеља ван школе Врло је тешко дати тачну оцену културног рада наших учитеља ван школе. Они сви, без разлике сви, и то свакога дана, узимају мање или више удела у зидању културне зграде наше Отаџбине. Ја не могу да замислим ни једног српског учитеља, који, ма и инстинктивно, и то из дана у дан, не узида бар по једно најситније зрнце песка у културној згради Србиновој. Живот нашег народа у породици је иримитиван; он мисли и дела примитивно; пун је празноверица и погрешног схватања природе, и има ли тога српског учитеља, који као што рекох, ма и инстинктивно не сузбија ове мане нашега народа и који га не упућује на рационалнији начин живота. — Сви они више или мање, са више или мање успеха, раде на овоме узвишеном послу. Што се пак од овог рада нема наглог и јаког приметног успеха, нису криви народни учитељи. Од њих се тражи врдо много. Они имају безброј дужности да се под тим теретом прегибају. Сваку нову установу морају не само да прихвате учитељи, но да Је и у живот уведу. Они су наставници, црквенопевци, стрелци, виноградари, воћари, пчелари, земљорадници, оснивачи задруга, оснивачи друштва за народно здравље, столари и плетари, општински одборници, часници, и то обично деловође свију могућих сеоских установа; од њих се тражи да су поборници друштва трезвености и т. д. и т. д. а може ли све те огромне дужности са успехом да врши један човек. Па и у пркос свих ових огромних дужности ови људи неуморно раде. У овом округу имамо 6 земљорадничких задруга, чији су творци и душа учитељ. У Јаловик Извору подитао је учитељ на једноме кршу диван шљивар од 1000 дрвета и тиме покренуо околину, да се и овом врстом економије бави.