Prosvetni glasnik

696

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Прва асоцијација, која постаје и установљава се у човечијем уму, која €дужи као темељац камен свега даљег знања и умног развића човековог, односи се на сисање. Другог дана живота детињег примећује се овакав Факт: дете плаче, узму га у руке и мећу код мајке, оно ућути. Ако се у давању дојке нешто задоцни, онда дете поново почне пдакати; чим се дојка да, дете тај час ућути и смири се. На тај начин, већ други дан образује се асоцијација између сисања и онога што иде и бива с њим; асоцијација, једно начело које је у стању умирити и задовољити плачно дете. Дете још није потпуно у стању видети груди (дојке), нцје у стању добро чути ни глас мајчин, мирисни надражаји још не дејствују на њега, а груди које га хране већ зна, зна помоћу својих усана, посредством сисања. Са затвореним очима дете узнемирено окреће своју гдаву, брља (њуши) носом, тражи дојке, докде не иаиђе на њих и не ухвати сисак (брадавицу), тада жудно почне сисати. За. дете првих месеца његовог живота сав је свет нешто хаотично, мутно, неизвесно, а из тога хаоса јасно се истиче један иредмет — мајкине груди (дојке). Одавде почиње све човечје знање, овде је корен све науке. Материнске су груди извор који храни не само тело детиње него и душу његову, ум његов, и срце његово, који пробуди прве клице (зачетке) мисли и осећања, и помаже основ свих душевних радња. С даљим развитком детета првенство нроцеса сисања и усана губи се; гдавним органом после постаје друго — рука, а преовлађујућим процесом постаје — шшање. Сви органи спољних осећаја много раде прве године; и гледање, и слушање и мирисање стално се драже околним предметима; за дете је тада све ново, све интереса.нтно; али може се утврдити да ни један орган тако много и јако не ради као осећајни нипање. Деца буквално искушавају осећајну глад, у њиховим рукам^ појављуЈе се некакви нестрпљиви свраб, под чијим се иритиском усне и сисање преносе на друго место, а прво место заузимају руке и осећај иипања. Овај преврат свршава се око пола године тако да, у другом полгођу дете већ може бити названо не сисанцем, него хватачем. Детиње руке ступају у радњу врло рано, још од првог дана лшвота. Ако се новорођеном детету мете што год у руку (шаку), оно хвата, ма да одмах и отвори, рашири, руку. Даља радња бива сложенија: дете воли на слободи да маше, ради рукама, и ако га лише те слободе, оно протестира. Већ у другом месецу дете, дојећи хотимично извлачи ручице и гребе груди своје дојиље. Кад му се руке взжу, дете прави гримасе и дуго се врпољи, незадовољно тиме што су му руке везане, лишене слободе. У петом месецу дете се управо почне шалити и иазити с дојкама: глади их руком, гребе их ноктима, хвата брадавицу прстима и гура је на разне стране, при чему гледа мајци или дојиљи у очи и смеје се! Мајчине груди јесу једна од првих дечјих играчака. У шестом месецу почиње преовлађивање руку над уснама, воје постаје тим при-