Prosvetni glasnik

704

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

седи за стодом при јелу и чају, пазила је да се тај поредак не квари,. не дозвољавајући искључиво никоме да седне на ново место. Приметивши какву промену, она би се задрвенеда, мрмљала, љутила се и свакојако протестирала све дотле, докле сви не би сели на своја пређашња места. Дешавало се чак и то, да она онога који поквари тај ред покушава свући са столице, говорећи, да је то столица татина или мамина. У то време опажа се код деце веома ведика наклоност расуђивању аналогији. Знајући засебе, за маму. тату, дадиљу, и видећи на улици децу, госнођице, жене и људе у годинама — деца расуђују да су то тата, мама, дадиља; т. ј. иду тата, мама, дадиља, али не њихова, него других. Друкчепредстављати људе по Форми извесних њихових сродних односа., деца не могу у нрво време, с тога што се све човечанство за њих дели на, тата, мама, дадиља, дете. Потпуно тако и све остало деца преносе на сав свет; на пр. да су у извесно време сви људи дужни пити млеко, обувати ципеле и т. д. Од осећања у другој години рељеФно се истичу осећање заједнице и сопствености. У првој години живота деца бивају дивљачна, боје се свих непознатих лица, с туђима се опходе неповерљиво, нерадо иду к њима и увек су готова расплакати се. Не гледајући на сва слобођења и објашњења родитеља, деца се упорно држе свога неповерења. У другој години то неповерење знатно ишчезава и замењује се радозналошћу према непознатим људима. Она се врло лако упознају с другима, почињу се играти са страном децом и одраслим —једном речју: не боје се и не туђе се. Почевши у другој години самостално, слободно, ићи г свуда идући, деца неизбежно долазе у непосредне односе с већим бројем лица и у кући и у шетњи, услед чега бојажљивост и неповерење ирве године морају ишчезнути. Осећање сопствепости у другој години живота појављује се врдо јасно, видљиво. Често путујући по собама, дете се добро познаје и са самим стварима, које се у њима находе, и са њиховим сопственициМа, господарима. А чим се у детета сложила таква асоцијација лица и ствари, то се оно буни прн сваком присвојењу туђих ствари. Према томе, деца не дозвољавају ствари мајкине оцу ни брату, и обратно; ако је неко узео туђу ствар, она је одмах узму и даду ономе чија је. Па и она сама, пошто се поиграју туђим стварима, вољна су да их врате сопственицима, разуме се, изузевши слаткише! Деци се, као да, чини, да извесна ствар не припада човеку, него да она чини саставнц део тога човека, да је она нешто нераздвојно с њим. Према овоме, друга годпна живота даје врло много деци, и сви њихови добици (тековине) тога времена находе се у непосредној или посредној вези с најглавнијим, капиталним, Фактом живота дечјег у другој години — умењем да самостално ходе.