Prosvetni glasnik

712

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тедо за добијање хране из двета. Те усковрате бркаче имају издуљену, уску главу и први грудни прстен зв. вратни штит; обоје су издуљени, уски су тако, да ове усковрате бркаче могу са овим предњим уским делом тела лако у цвет да се завуку. Усни су делови код ових бркача напред управљени, доња усна је густим длакама обрасла и служи као добра четкица за- збирањс меда. 3) Двокрилци — Кад упоредимо двокрилце (муве) са тврдокрилцима (бубама), онда можемо рећи да су двокрилци од много веће важности за оплођавање биљака. Велика окретност мува даје им већ .већу превагу за тај посао. Познато је да се тврдокрилци врло споро крећу, међутим највећи део мува рачуна се у инсекте који се најбрже крећу, нпр. брзина лета обичне муве износи Г7 м. у 1. секунди. У муве које имају најбржи лет спадају оне велике длакаве муве (врсте мува рода ВоиЉуПиз) које личе на бумбаре и које непрестано нрелећу од цвета до цвета, не стајући на цвет, него лебдећи у ваздуху. Те бумбаролике длакаве муве имају врло дугачку положену опружену сисаљку и са тако дугачком сисаљком оне могу дубоко скривен мед у дну дугачких цветова лако да нађу. Док мед из цвета сисају, оне се непрестано одржавају лебдењем у ваздуху пред цветом из кога мед сисају; у том погледу ове се муве могу иотпуно сравнити са сумрачњацима међу лентировима и с тога их још можемо назвати муве лебдалице. У другу једну групу дугокљуних мува долази и каћункова мува (Енцнз 1ш(1а), оне имају малу главу и дугачку, управно онружену сисаљку (ЕшрМае). Каћункова мува је мала мува, 5 м. м. дугачка, вратни штит има исиупчен, надуван, ноге дугачке и танке. Та мала мува врло радо посећу.је цветове пегавог каћунка. Али највећи део мува који посећују цвеће разпих биљака долазе у Фамилију великих шарених мува (ЗуггрћМае) које можемо назвати муве зујалице или зукавице као што их п народ тако зове, зато гато у лету издају глас од себе који зујањем — зуком зовемо. Све те муве по грађи тела сличне су обнчној, собној муви, а нарочито се тиме одликују што имају на задњем делу тела (трбуху) тамне и светле шаре. У ту Фамилиј у зујалица и спада највећи број мува, које укрштању цветова помажу. Ту нпр. долази обична зујалица (Еп^аПа 1епах) са жутим шарама на задњем делу тела. Те муве имају кратку сисаЉку; а једина међу њима .једна мала, округла зујалица долази у муве, које имају врло дугачку сисаљку, а.то је мала дугокљунка (Кћточа гоз1га1а). И код мува справа за сисањс меда јесте сисаљка или управо један део усног оруђа, преображен у опружљиву сисаљку. Сисаљка код мува понајчешће је кратка и на врху задебљала у меснату пијавку — усну, која је обрасла длакама и у сисаљци се још налазе бодље, које су код иравих мува слабије развијене, а код комараца Је обратно. Са овим задебљалим врхом сисаљке — пијавком муве сисају мед. С тога што муве имају понајчсшће кратку и тупу сисаљку (са пијавком), појмљиво