Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

одобрење да се овај његов нревод басана може унотребљавати за поклањање ученицима основних шкода о испиту. РеФерат г. Протића гласи: Г,лавиом Просветном Савету Г. преводилац „Одабраних Фенелонових и Флоријанових басана", којеми је Главни Просветни Савет нзволео упутити на оцену, као да није прочитао мој реФерат на његове преводе штамиан у Просветном Гласнику, св. за мај о. г. стр. 555.—558. А ако га је прочитао, онда је штета што није усвојио моје, напомене. Оне би му корисно иослужиле за овај нови рад. Басне су подесне да их чита школска омладина, али их треба умети одабрати. Г преводплац има и у овој збирци неподесних басана за ђаке, као што су: „стрпљење и васпитање исправљају многе мане", ..буљина",„сврака и голуб", „две мачке". У басни „буљина" прича се како се хтела да жени млада буљина. па између осталога вели: „Време је већ једном да се и ја женим, да ме богиља брака обдари децом...", а даље: „Благо оној супрузи, која проведе свој живот поред мене!" У басни „сврака и голуб" прича сврака како ју је сврачак „поштено излупао" п јада се на мужа код сусетке голубице: „Он је горд, напрасит, суров, и љубоморан, завидљив и заједљив; а знам врло добро, да сам често одлази у чавкина јата"... Похвално не говори сврака ни о себи: „Међу нама буди речено, ја вам искрено признајем, да ни сама нисам баш без мана: „доста сам лакомислена у понашању и брзонлета у говору; нрилична сам и „каћиперка"... итд. У басни „две мачке" има и овај опис: „сгарија (мачка) беше крупна и гојазна, изгледала је као владика, така је бнла пуна, свежа и лепа"... Држим да оваке басне треба изоставити нз збпрке, ко.ја је намољена ученицима основне школе. После неких басана истакнуте су и поуке у краћим реченицама. По мом мишљењу ово није потребно, у толико нре што се често ове цоуке не подударају са намером, која се хтела исказати лојединим баснама. У осталом и да није тако, на што све казати читаоцу? Зар не треба и зар се не сме очекивати да ученнк и сам размисли : шта се хтело басном? Узгред буди речено: ове су поуке каткад истакнуте тако незгодно да их ученик не може разумети и при најбољој вољи. Ево примера: „никад ништа не треба тражити изнад себе, нити преувеличавати пред собом своје особине" (после басне „буљина"). „И тако свако доба има своје недостатке: младићи су пргави и ненасити у својим задовољствима, а старији су непоправљиви у своме тврдичлуку" (после басне „две лиспце"). „0, колико ли људн у свету са извештаченим нокретима, пријатним смешењем и духовитим ликом, немају нп разума, ни понагаања!" (после басне „мајмун"). Ко ли разуме оваке поуке и осим ученика?! — Ваљало је, дакле, изоставити све ове поуке после сваке басне, као што сам то предложно п у поменутом реФерату. У понекпм баснама спомињу се понеке ствари, које је требало објаснити, јер их иначе ученици неће моћи разуметн. На два места то је г. преводилац и учинио, где се спомињу грчки богови Плутон и Јупитер. Али је било потребно објаснити и овако што: калифа,... сагради... величанственију иалату и од самог Соломоновог храма, азур, пурпур, мајур итд. Многе од ових и оваквих речи могле су се заменити подеснијима, које су ученицима. познате.