Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

Ну, највише се мора замерити језику, јер је г. иреводилац преводио од речи до речи. Он нимало није водио рачуна, како ће изгледати оно што искаже на српском језику. По свој нрилици он је хтео да превод буде веран, и баш зато му је иревод ружан. Лепи српски језик ипого је изгубио, а због тога и садржина појединих басана. Доста ће бити да за ово наведем неколико реченица, апстрахујући досадно ирсђашпе време нимало подесно за ириповедање, а којега у целој збирци једва да нема само у неколико реченица. „Једна мечка имађаше мече"... „Таква је то била гадна и неотесана маса" (за мече)... „Који на оближњем дрвету гакаше на сав глас"... „Опази пчела једнога дана мушицу код своје кошпице".., „Цошаље врану, да са своје стране заироси кћер у орла"... „Она је после овога била сва срећна, када се сакрила у своју јаму и кад се оженила совом, која је била достојна њеног стана"... „Један гладан курјак дође на деру од ограде, да испита стање у стаду"... „Је ли истина онда, иродужи јагње"... ,Чак се прича да другаче није ни улазио у своју руиу но у триумфу са лаворовим гранчицама"... „Укрцају се цреко ужета у очи поласка и тако отпутоваше веома срећни и задовољни, што су на мору далеко од земаља, у којима мачке тераху свој тирански бес"... „Крилима пресецаху ваздух тако брзо, да им се ова чињаху непокретна и летећи тако један поред другога играху се, бежаху и вијаху се наизменце"... „Одапеше стрелу и устрелише сиротог голуба, који се још неко време држаше на крвавом и иребијеном крилу"... „А скупштина се начети унаоколо да посматра призор"... „Изнесимо пред њих свој спор"... „Тојеона пријатна заблуда, која нам свагда износи љубљени предмет тако, као да личи у длаку на нас"... „Стотину стубова од алабастра сачињавали су му ходник"... „Везани нежним нријатељством они су живели заједно, не трудећи се никако около решења тога питања"... „Са духом пуним уображења он се затвори сам самцит да би се још боље могао мучити"... итд итд. У баспи „калифа" у првом ставу иоследња реченица није ни довршена. Ако би г. преводилац усвојио моје напомене и према њима учинио преко цотребне измене, а особито ако би из основа прерадио превод, да језик буде чист и леп, смео бих нредложити да се ова збирка басана препоручи за. поклањање о годишњим испитима ученицима IV разреда основне школе. 8. новембра 1903. год. Београд. Љуб. М. Протић. Нрема овоме рез>ерату г. Протића, Савет је мишљења да се овај превод басана не може препоручити за школску потребу. Г. Љуб. М. Протићу у име хонорара за реФерисање о овоме преводу одређено је двадесет (20) динара. VIII Прочитано је нисмо г. Стевана М. Веселиновића, проФесора Богословије Св, Саве, којим извештава Савет да му је немогућно нрегледати и Савету реФерисати о књигама: „Хришћанска етика за V разред гимназије и реалке", „Историја Хришћанске цркве, свеска прва", и „Историја Хришћанске цркве, свеска друга" од проФесора Светозара Никетића, које је поднела г-ђа Христина С. Никетића и молила за одобрење да се могу употребљавати као уџбеници у средњим школама. просветни гласник, i. кн>., 1. св., 1904. 2