Prosvetni glasnik
24
ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК
разумљиво и то еа неколлко иотеза, онда ће му оно чинити ведику услугу исто онако, као и говор за <мгоразуневање, и тек ће се онда моћи оценити важност цртања по памћењу. Дртањем по природи дете прибавља нове иредставе и његове се очи и ум образују и изоштравају за све појаве у природи по Форми, осветљењу и боји. Студија природе треба да је арави основ целокупне наставе цртања. Већ од нрве наставе треба ђака упућивати у посматрању природе. Стари је начин полазио од вештачких Форама и ирелазио на природне; од стилизованог листа на природни. Представљан је ђацима лист грчке налме као најсавршенији, а лист: липе, храста и т. д. као ружан и за одбацивање. Садања настава треба да иде обратно: да упућује ђака,, да види и осећа природне депоте своје околине, јер ми ћемо увек у природи наћи доста простих Форама, које ђак може још у младим годинама врло лако да схвати и да то граФички представи. Природа мора у главноме лиФеровати материјал за цртање. Дете има живо и дубоко осећање за природу и оно се радује њеним продуктима. Оно воли природу, и та љубав може код васпитне наставе цртања да се још више појача. Васпитна настава цртања доноси детету сазнање о лепотама природних ствари, радост и љубав према њима. Човек, који лепоте природне нознаје, радује им се и воли их — то је илеменит човек. Кућа, школа, улице и зграде, људи и животиње, дечје игре и другови све то образује садржину дечјег круга мисли, а што је изван овога деци је непознато. Укратко речено: дечји круг мисли управља се према домаћим приликама. Према овоме треба и настава цртања да се сагласи, која мора корачати од ближега ка удаљеноме и од познатога ка непознатом и нотпуно одговарати дечјем кругу мисли.
Еао што је код других предмета потребно упоређивање, исто то, но могућству, треба да буде и код наставе цртања. Ово упоређивање може бити са више објеката или само са појединим деловима на објекту. Наставник треба да упућује децу да разлике на предмету добро уоче, како би се на тај начин учврстио у свести облик предмета, који је у цртању од највећег значаја. Сваки иредмет показује више облика, али ииак сви ти облици могу се обухватити у три групе: главне, споредне и случајне. Главни облици могу се још назвати и основним облицима. Обично деца при цртању, сама по себи, представљају главне облике нредмета, а остали долазе тек доцније. Не сме се дете приморавати да одмах све те облике црта, већ само оне, који су најкарактеристичнији, управо који јако надају у очи, јер по њима у стању смо сваки предмет још из далека да познамо. За овај главни облик потребно