Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСХАВА

23

Дртање има доста сдичности са говором. Па како ми учимо дете да говори? — Ваљда му ми при томе не дајемо речи, о којима нема ни представе, већ га пустимо да оно прича све што зна и што је видело, да уме да опише, што детињастије то боље. Шта више ми и не нримећавамо да оно погрешно говори, већ се радујемо, што оно у опште зна говорити и своје мисли самостално у речи облачити. Нешто коректуром с наше стране, а већим делом помоћу властите коректуре, помоћу примера и подражаваља, као и поступном зрелошћу дечјом, постигне се и коректност у говору готово неосетно. Исто ово треба да важи и за наставу цртања. У настави дртања треба дете, једном већ стечене представе да из себе испољи и графички прикаже, те отуда оне постају јасније и у свести се јаче учврсте. А ово бива, када дете покушава из главе да дрта. Цртање по сећању или памћењу основна ј е вежба и аолазна тачка у настави цртања, вежба која треба да се кроз све ступњеве негује. Можда ће многима изгледати непојмљиво, да цртање по памћењу треба да је почетна вежба у настави цртања. Али, сваки познавалац дечје природе знаће, да дете не покушава да црта прво по природи, већ по памети, а ово је сасвим и природно, јер оно тежи да већ стечене представе у слици исиољи, што му радост причињава. После овога, опажа се дечја тежња да своје цртеже гго иамћењу сравњује са предметима у природи. Када ово знамо, онда нам је и пут ноказан у настави цртања: од цртања ио иамКењу на цртање ио ирироди. До данас није никаква вредност придавана цртању по памћењу; али када ђак буде научио, да нредмете граФички представи за друге