Prosvetni glasnik

34

ПРОСВЕТНИ 1'ЛАСНИК

ваља свршити оно, што се у гимназији свршава у 4 разреда (II.—V.), како би се онда могло даље од VI. разреда учити напоредо. Тако је и морало доћи до тога, те је грађа из II. и III. разреда гимназије, гдје настава у латинском језику траје 7 —6 сати недјељно, метнута готово сва у IV. разред сноменутих трију реадних гимназија, само је за тај и сувише велик материјал одређен одвише маден број недјељних сати, мањи него и у једном од она 2 разреда напосе, наиме цигла 4. Кад се к томе још дода, да од та 4 сата редовно отпада један цио сат на задаћу или 1 готово цио сат на исиравак — сваких наиме 14 дана прописата је једна школска задаћа и исправак, — онда је и сувише јасно, да су ученици овога разреда преоптерећени материјалом из латинскога језика. Виће без сумње, да је тај мали број недјељних сати за латински језик одређен само зато, да би се подударао с оним бројем сати, који је постављен за Француски језик у истом разреду, како би ђаци у обадна одјела имали једнак број сати. Попут ученика IV. разреда преоптерећени су и ученици V. разреда, јер и они морају да за 5 недјељних сати сврше готово исто оно градиво, које се учи у 2 разреда гимназијска по 6 + 5 сати. Та је онтерсћеност тим већа, што се у том разреду чита прије тежи иисац (Ливије), а послије истом (у VI. разреду) долази на род лакши писац (Салустије). Природним наукама у реалним гимназијама не само што је додата кемија, од које у гимпазијама нема ни спомена, већ је прилично новећан и број недјељних сати, који су одређени за природопис и Физику (за 6), и то особито у највиша 3 разреда. Тако је исто већи и број сати, одређених за математику (за 4). Осим тога је заведен у реалне гимназије као облигатан предмет и рисање (мјерствено^и просторучно); просторучно се рисање у гимназијама, и то не свима, учи тек необлигатно. Уз то се и краснопис учи у I. разреду за 1 сат недјељно више него у гимназији. Испоредимо ли скупни број сати у ове обје врсте завода, наћи ћемо, да је у реалним гимназијама тај бро.ј већи, те да су по том и ђаци тих школа оптерећенији него у гимназији. Особито заниње за очи разлика између реалне гимназије сењске и обадвију гимназија у Загребу. У Сењу наиме имају ђаци I. и III. разреда по 6, а у II. и IV. по 5 сати недјељно впше посла у школи него њихови другови гимназисте у Загребу. У сва 4 прва разреда износи та разлика 22 часа на седмицу. 3. Шта се све учи у аривр. жен. лицеју у Загребу и у којој мјери, видјеће се најбоље из овога пријегледа: (Види таб. преглед на 35 стр.). Како се види на први поглед, наставни нлан женскога лицеја разликује се од наставнога плана гимназијскога и реално-гимназијскога, али је инак ближи овом пошљедњем. И у женском лицеју наиме постоји цијепање, и то почевши с V. разредом, гдје се ученице дијеле у: пе-