Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

35

6 Р-

ИРЕДМЕТ

БРОЈ

НЕДЈЕЉНИХ САТИ У РАЗГЕДУ

СВЕГА

I

п

III

IV

У | VI

VII

VIII

1

Наук вјере

2

2

2

2

2

2

2

2

16

2

Хрв. (срп.) језик

4

4

3

3

3

3

3

3

26

! 3

Француски језик

.1%

5

5

4

4

4

4

26

! 4

Њемачки језик

3

3

3

8

2

2

2

2

20

1 5

Енглески језик] , 0 , -

'

5

5

5

5

20

6

Љтински језик>§ ®

5

6

5

5

21

1 '

Педагогија . . .

3

4

5

6

18

8

Свјетска књижевност ■ • •

2

2

2

2

8

9

Повјест

2

2

2

3

3

2

2

16

10

Земљонис

2

1

2

1

1

1

8

11

Математика

3

о

2

3

3

3

3

2

22

12

Природне науке

2

3

2

4

3

2

2

3

21

Филозофска пропедевтика ■ •

1

1

2

14

Рисање

4

4

2

2

2

2

2

2

20

15

Ручни рад

3

3

2

2

2

2

1

15

16

Пјевање

]

1

1

1

1

1

1

1

8

117

Гимнастика

1

1

1

1

1

1

1

1

8

48

Краснопис

2

1

1

ШЏ V

4

Свега • •

27

28

28 29

дагошкиње (које се спремају за учитељиде), лидејке (које кане наставити науке у којој великој школи) и оне, које иду у лицеј тек због више опће наобразбе. Према томе и одабиру једне од њих педагогику, друге латински, а треће енглески језик. Треба још напоменути, да су оне учениде, које уче педагогику, опроштене од ФилозоФСке пропедевтике, јер је учо у свези с педагогиком. Уз то се не смију пуститити из вида ове двије важне стварн, што их налазимо у наставном плаиу ове школе, да су наиме гимнастика и нјевање унесени у ред облигатних предмета. Тога нема иначе у средњим шко.зама, осим једине бјеловарске гимназије, гдје је, како смо напријед напоменули, гимнастика такођер •облигатан предмет. Ијевању пак поклања се у средњим школама највипге пажње у српској великој гимназији кардовачкој, која једина од •свих њих има посебнога учитеља пјевања, свршенога конзерватористу, који је у плаћи и чину потпуно једнак осталим проФесорима колегије. Еад већ говоримо о овој гимназији, напоменућу још нешто, у чем се она разликује од свију других средњих школа у Хрватској и Славонији, а што јој никако није на одмет, а то је, да једино она има свога заводскога лијечника, што много помаже васпитању у многом погледу. У уској свези с наставним планом, који обиљежава сврху цијеле наставе, стоји метода, т. ј. пут, којим се до те сврхе долази, и то због тога, што наставни план не прописује само опћениту смјеру знања, које