Prosvetni glasnik

науеа и настава

39

По вјери су најпретежнији римокатодици, којих је било 4118. За њима долазе на првом мјесту правосдавни (1193), а иза ових Жидови (544). Жидовн шаљу размјерно највише ђака у средње школе. Док наиме код католика долази један ђак на 415, а код православних на 514 становника, дотле на једнога ђака Мојсијевца долазн тек 37 становника Мојсијеваца. Римокатолика има највише у Сењу, а најмање у Ср. Карловцима, православних пак има највише у Карловцима а најмање у Сењу и Вараждину, Жидова има највигае у Вуковару и Осијеку; нема их уопће у Госпићу, Сењу и Еарловцима. Од појединих сталежа шаљу највише своју дјецу у средње гаколе, што је лако разумљиво, чиновници (трећину од цјелокупнога броја), затим обртници и трговци (27'5%)- Размјерно најмање ђака је од сељачких родитеља (1042). Ео лгсли бити примљен у 1. разред ма које средње школе као редован ђак (осим редовних ђака има још и ариватних, ко.ји не иду на предавања, већ концем семестра иолажу испит; такса за тај испит износи 24 круне) треба да је навршио или да ће навршити до конца декембра исте године десету годину живота, и да докаже, да је с усијехом свршао 4 разреда пучке школе. Ко није био у пучкој школи или ко донесе из пучке школе слабију свједоџбу, полаже „иријамни иснит", на ком се тражи из вјеронауке, хрватскога (српскога) језика и математике по прилици оно знање, које је прописано за 4 разреда пучке школе. Уз то мора сваки платити уписнину од 7 кр. и за нрви семестар школарину од 12 кр. (у Загребу се плаћа 16 кр.). Јицејке плаћају код уписа, 10 кр. и школарине мјесечно но 10 кр. Од школарине (у II. семестру I. разреда и даље) опрашта кр. земаљска влада на приједлог учитељскога збора све оне ученике, који су сиромашни, а у владању (морају имати бар „похвално") и науци (из барем 4 нредмета мора им оцјена бити изнад „довољан") ваљани. Тако има редовно преко половине ученика, који су од плаћања школарине опроштени. Ти плаћају -- ако се уписују у гаколу, у којој су већ били — почеткои сваке школ. године не више од 2 кр. 40 иот. Тај се новац употребљава за ђачку књижницу и неке школ. потребе (биљеге на свједоџбе, тисканице и т. д.) Сиромашни и вриједни ученици имају, осим тога што не плаћају школарине, и разне друге погодности. Тако н. пр. постоје готово у свима средњим школама потпорна друштва, која дају таким ђацима одијела, посуђују им гакол. књиге, гдјегдје дају и храну и т. д. Уз то има у сваком заводу много ђака, који уживају стипендију или годигању потпору. Прилјера ради навегаћемо Госпић, гдје су протпле школске године од 196 ученика њих 43 (дакле преко нетине) уживали стипендије и потпоре у укупном износу од 13.120 кр. (на појединца отнада попречно преко 300 кр.) и Загреб (доњоградску гимназију), гдје је од 602 ученика (осим оних који су имали било стан и храну, било само