Prosvetni glasnik

40

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

храпу, а којих је било у свему 113) било 67 стипендиста (дакде преко десетине) с укупним износом од 14.875 кр. 40 пот. Те стипендије су из раздичитих Фундација, а управља њима већином кр. земаљска вдада. Бошто се неко уписао као редован ђак у I. разред које средње школе, дужан је владати се према прописима и настојати да његов усијех у сваком предмету буде одијењен барем с „довољан". У противном случају добива свједоџбу II. или III. реда, с којом не може пријећи у виши разред, већ мора разред поновити. То понављање разреда допуштено је сано једном, али не у свима средњим школама; у женском је лицеју понављање забрањено. Међу тијем, ако ученик само из једнога предмета, не задовољи можо му се допустити да послије 2 мјесеца подаже из тога предмета поновни испит; у женском лицеју допуштени су поновнп испити само у четири нижа разреда. Морам истакнути, да је за прелажење у вигаи разред, односно понављање истога разреда, одлучна свједоџба за II. полугодиште; може ко концем I. полугодишта добити II. или чак III. ред, па ипак почетком нове школ. године има ираво да пријеђе у шппи разреД, само а.ко је у II. полугодишту добио свједоџбу нрвога реда. Ово не бн било иишта зазорно, кад би се свједоџба за II. семестар издавала на темел.у каква испита из градива за цијелу годину. Али у средњим школама у Хрватској и Славонији нема годшпњих испита осим из ВЈеронауке, који се обдржавају — код хришћанских вјероисповјести — у присутности конзисторијалнога иовјереника, као предсједника, директора завода и надстојника дотичнога разреда. Не би то било зазорно ни онда, кад бн ђак, који није задовољио у I. семестру, морао то исто гра диво у II. семесгру накнадно проучити. Ну то се не тражи; оно градиво, што је узето у I. полугодишту, у II. се редовно више ие узимље. II тако се може догодити, а Фактично се и догађа, да ђак пријеђе у виши разред с половином онога знања, које је за тај разред ироиисано. Да оваки ђаци не могу нослије напредовати (нарочито из неких предмета) напоредо с њиховим друговима, који су цијело градиво с успјехом свршили, и да то на наставу мора штетно дјеловати, и сувише је јасно, да би требало доказивати. Свршивши средњешколске науке има ђак, који се сад зове абитуријенат, право да полаже исиит зрелости, на ком иредсједа повјереник кр. земаљске владе (обично један од двојице средњошколских надзорника нли који свеучилишни проФесор). Чланови су испитнога повјеренства равнатељ и сви они наставници, који су предавали у 8. разреду, уз проФесора природописа. Из природописа се на испиту зрелости не пита, као ни изјош неких предмета (вјеронауке, кемије, рисања и филозоф . пропедевтике); из тих предмета добива ђак онаку оцјену, какву је имао у ссмеетралинм евјсдоџбама, н то наравски попрјечно. Сам исиит зрелости дије.хи се у писмени и усмени. Писмени је из језика и математнке (у реалним гимназијама и онпснога мјерства) н