Prosvetni glasnik

46

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

САВЕТИ О ЧИТАЊУ Беоеда при завршетку школоваБа учитељица основних школа у БоГге^ — МИе ВоТзап. Данас хоћу да вас посаветујем о читању. Ма да вам изгледа чудно-' вато, ипаксеможе десити, да вас, кадједном изиђете из шкоде, нигата вигае не вуче читању. Но, нарочито с тога', што ћете бити учитељице, вама је иотребно да читате — да читате књиге које ће вас иросвећиватл, иодржавати, којећевас храбрити; — вама ће бити потребно да их пажљиво читате, а то ће рећи да их читате памећу, срцем и душом. Рекла сам, да ћете, може бити, бити стављене у искушење, да не читате. Еад се постане учитељицом, прве године, друге године припрема се оно, што је за школу потребно са врло много савесности и брижљивости: „Немам времена за читање", каже се, и не чита се. Потоњих година, учитељица је већ постала венггија и окретнија. Но, тада се може десити да је мање одушевљења, да се тада има довољно одмора, али да се тај одмор не употребљава на читање. „На што читање? На што се образовати и поучавати, вели се тада; знам довољио да могу научити децу нрвим елементима језика, рачуна, историје". Зашто треба читати? — Нећу претпоставити, да ћете пасти у такво искушење. Потражимо ипак заједно све оне разлоге који вас убеђују да је нотребно читати. Онима које би хтеле посветити сзе своје време непосредним припремама свога разреда, рећи ћу: Оставите себи четврт, или иола, сахата времена диевно да читате и друго што; — подсетићу их на савет Феиелонов, који је он дао беседницима, модиФикујући га ирема нашим потребама: „Хтео бих да се беседник уопште дуго спрема, да добије тако основног познавања; хтео бих да га то опште припремање доведе дотле, да се мање мора припремати за сваку посебну бе-седу". Не занемаримо ни ми своје онште приигемање, у нашем читању припремимо велику провизију идеја, обогатимо своју уобразиљу. Проширимо своје иогледе, поредећи их са погледима других. Наш рад у разреду неће тим изгубити иишта, баш напротив. Непосредно припремање каквог задатка даје нам могућности да видимо само тај иредмет, и ако опет не будемо видели ништа ^друго до наш предмет, изложићемо се опасности, што нећемо постићи своју намеру, и што ће нас збунити ма какво дечје питање. Боље ћемо се умети извући из неприлике, ако, захваљујући општој, много широј култури, наш хоризонат премаша предмет, којим се занимамо. — Додаћу још да ће наша лекција бити живља, да ће бити интересантнија и за нас и за наше ученике, јер ми нећемо поновити само оно, што смо видели и прочитали на пример у иедагошком листу, већ ћемо у тај посао унети и нечега свог, унећемо идеје и осећаје .које су породили у иашем духу читање и размишљање.