Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

је неуспјеху крив стан, он се савјетује с равнатељем, како би се стан промјенио. 0 свим важнијим стварима његова је дужност извијестити равнатељство, односно нроФесорски збор, и родитеље, односно скрбника ђакова. У дисциплинском ногледу иде он за тим, да, владање учениково свагдЈе и у свако доба буде што више у складу с дисцишшнским правнлима. Мање ствари (као ситне задјевице, незнатнији немир у шкоди али цркви и т. д.) рјешава сам и сам изриче казну (до 4 сата затвора), а код већих лрекршаја реФерише равнатељу и учитељском збору о оном што се догоди.ш, те, ако равнатељ одреди, води са још којим наставником т. зв, предистрагу. Осим надстојника разреда има сваки завод међу својим наставницима јо1п и чуваре различитих збирака, као Физикалне, природописне, за тим књижнице и т. д. Сви ти чувари дужни су држати своје збирке у што бољем реду. Од њих међу тим имају награду једино књижничари; други чувари збирака, мадапримају на се велику одговорност и имају доста дужности којих други наставнпци немају, нијесу зато ничим особитим награђени. Тако исто и надстојник разреда не добива за тај свој посао никакве награде. Што се тиче приватних односа између средњо-школских наставника, то морам истакнути с болом у души, да ти односи нијесу ни издалека онаки какви би требало да су. Свијест о сталешкој припадности није готово никаква. Било је, истина, већ више покушаЈа да би се.томе злу на пут стало, али су сви онц без разлике остали без успјеха. Тако су неки свјеснији наставници покушавали већ у неколико маха да оснују друштво средњо-школскнх наставника, које би нарочито могло чланове тога удружења зближитн п збратимити, како би радницима у тако одличну и узвпшену нослу п пршшчило. Али — жали, Боже, — до тота друштва још није дошло, и ако н. пр. учитељи основнпх школа имају слично друштво већ преко четврт впјека, помоћу кога су већ толико користи учинили и школи и отаџбини својој, што им само на част служи. Како средњо-школски наставници немаЈу свога друштва, немају наравски — ни свога посебног органа. Излази, истина, у Загребу „Ха81аупј Ујевшк" у тромјесечним свескама ио 9—10 табака. Али и ако наставници пишу у њему и претресају који пут и врло важна школска питања, н. пр. о преоптерећености, методи и т. д., опет лист не излази о њихову трошку, и од тројице што уредника што сууредника само је један средњо-школски наставник, а друга двојица су свеучилишни проФесори. Др. Данпло Трбојевик