Prosvetni glasnik

64

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

зуме се, да све ово није било тешко учинити, нити је за то требало много времена; отуда се и објашњава она брзина у раду Г. Зрнића, јернамјеза кратко време ево нружио и четврту своју књигу на историском пољу. Није нам познато, да ли је Г. Божидар Прокић, проФесор Велике Школе допустио Г. Зрнићу, да може о свом трошку штампати његова предавања за ученике средњих школа? Али баш и да му је допустио Г. Зрнић требао је у Напомени или предговору да захвали Г. Прокићу, који је толико година радио на сасгављању тих предавања, а којима се г. Зрнић тако драгодено послужио овом приликом. Еолико је Г. Зрнић узео од речи до речи из табака Г. Прокића и како их је дотеривао иа своју руку, видеће се најбоље из ових поређења: Па страни 23. Г. ЗрниЛеве књи- У табацима Г. Б. Проки&а, |од ге — Средњи Век, пише: стране 198—209. пише:

После Ираклијеве смрти насташе за неколш^) меседа династички немири, и за то време, од два Ираклијевасина, старији Еонстантин ЈН. умре, можда од отрова, а млађи син, од друге жене, би збачен с престола, и по гадном обичају византиском одсекоше му нос, а његовој матери језик и т. д.

После Ираклијеве смрти насташе за неколико меседи династички немири и за то време од два Ираклијева сипа старији Константин III. умре, можда од отрова, а млађи син, од друге жене (Ираклијонас) би збачен с престола, и по гадном обичају византиском осекоше му нос, а његовој матери језик и т. д.

Стране 23, 24. и 25. до Настањивања Јужних Словена преписане су од речи до речи из табака Г. Б. Прокића од 198—209 етране.

На 31. страни у Г. А. Зрнића: Још од давнашњих времена заведен је обичај код Хришћана да се у црквама намештају слике Исуса Христа, Богородице, апостола и различитих светаца, како би изазвале живље осећање религиозно у гледалаца, лодсећањем на лица која су насликана....

У табацнма Г. Б. Прокића, 214 стр. Још од давнашњих времена заведен је обичај у Хришћана да се у црквама намештају слике Исуса Христа, Богородице, апостола и различитих светаца, како би изазвале живље религиозно осећање у гледалаца, подсећајући их на лица која су насликана....

Стране 31. и 32. Г. Зрнићеве књиге кратак су извод из табакаГ. Прокића све до текста: „После смрти НићиФорове" на 32. страни, одакле почиње препис из табака од речи до речи. Према томе препис је од речи до речи на 32, 33. и 34. страни из табака Г. Б. Прокића, почев од 228 стране па даље. Како је Г. Зрнић вадио из табака Г. Божидара Прокића и дотеривао, употребљавајући исте реченице, видеће се из овога: На 35. стр. Г. Зрнићеве књиге о ЈВери и обичајима у Германаца пише: