Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Општа Историја — Средњи Век. Израдио Л. Зрнић. Штампано као рукопис. Одавна се осећала потреба, да наши гимназиски ученици дођу до добре књиге, нарочито за изучавање Средњега Века. Објава Господин ./1. Зрнића, да је дао у штампу историју Средњег Века, примљена је с пајвећим задоаољством, како од стране насгавника Историје Опште, тако исто и од стране ученика, којима је већ досадило „хватање бележака" из овог дела Историје. И најзад изиђе жељена књига. Одмах сам је почео разгледати, у жељи, да у њој нађем какав нов распоред материјала или бар какву другу новину. У колико сам пажљивије књигу читао, у толико сам све више долазио до уверења, да сам то већ негде читао, па чак и сам као ђак, баш исто то, пре толико година, учио. Да одмах створим овако мишљење, мало су ме задржавале речи Г. А. Зрнића у „Напомени" ове књиге „да је врло мало текста од речи до речи употребљено од понекога писда, што ће, у осталом, стручњади лако опазити". Ако Г. Зрнић миели да је писац само онај, који и свој рад штампа, има лраво. Али зар морл неко одмах и своја предавања штампати као што то чини Г. Зрнић? Г. Зрнић у својој Наиомени није нам споменуо, дајеврло много узео од речи до речи из предавања Господина Божидара Ирокића, проФесора II београдске гимназије, а сада проФесора Велике Школе. Госнодин Прокић, истина, није та своја иредавања штампао, али су она Господину Зрнићу послужила као најдрагоценији извор. Да Г. Зрнић није имао предавања Г. Ирокића, сумњам, да би му и пало на ум да ради историју Средњега Века. Имајући у табацима Г. Прокићева предавања, Г. Зрнић није морао много лупати главом, шта све да унесе у своју књигу, кад је тамо све то лепо сређено. Љему је остајало само да понешто изостави, што му се чинило као сувишно и да поправи ненравилности у језику, што су их ученици, аутограФисањем учинили. Ра-