Prosvetni glasnik

ОЦВНЕ И ИРИКАЗИ

67

два весла, коЈима командоваше Један погдавар и т. д. На страни 56. и 57. Госнодин Зрнићеве књиге, где се говори о Угрима, све је извод и препис из табака Г. Прокића страна: 393, 394 и 395. Код Г. Зрнића: У табадима Г. Ирокића: „Њихов облик и начин живота ,ВЕ>ихов обдик и начип живљења подсећаше Европљане на њихове подсећао је Јевропљане на њихове сроднике Хуне. Они су бил и малога сроднике Хуне. Они су били малога раста с опеченим дицем, дубоко упа- раста с опеченим лидем, дубоко упалим и косим очима и с обријаном лим и косим очима и са обријаном главом и т. д. главом и т. д. Стране 58, 59 и 60. у књизи Господин Зрнића, где се говори о Феудалству, кратак су извод из табака Господина Б. Прокића од 469 до 481. стране; а од 60 — 63. стране у књизи Г. Зрнића препис је од речи до речи из табака Г. Боже Прокића од 481—492. стране. Малајеразлика само у натписима. Код Господин Зрнића су натписи од 60—63. стране ови: Ђластелински живот, Ђитегитво и Витешки обичаји и забаве; а у табацима Г. Б. Прокића од 481—492. натписи су: Властелински живот, међусобни ратови; замкови. Ђитештво (ритерство). Витешки обичаји ц забаве. У Историји Општој од г. Л. Зрнића — Средњи Век има, помислиће неко, и новина, каквих није било, бар у оволикој онширности и потпуности, у досадашњих уџбеника. Да, тако је, само треба знати, да и те новине нису његове, него је и њих узео из табака Господина Прокића. Доиста, ни у једном досадашњем штампаном уџбенику за средње школе, није поклоњено мало више пажње „Однопгајима између Византије и Балканских Словена", нити српској историји, како је то учињено у Господин Зрнићеној књизи. Многи ће помислити, да је Господин Зрнић својим мучним и дугим радом студирао те одношаје Византије и Балканских Словена, па дошао до података, гато их је изложио у својој књизи. Не, никако. Све је то пре њега урадио Господин Прокић у својим предавањима као гимназиски проФесор, а Господин Зрнић је сад само требао да узме његова предавања у табацима и да их прекраја, према новијим подацима за српску историју од Г. Г. Љубе Ковачевића и Јовановића. Какве је измене чинио у табацима Господина Прокића, и како их је дотеривао, па уносио у своју књигу, видеће се из ових поређења: На 65. стр. Г. Зрнићеве књиге: У табацима Г. Прокића 291. стр. „Михаило Борис и као кадуђер „Борис се пре 888. године одрене преста гледати државне послове, че престола и оде у манастир. Њега те, из бојазни да Бугарска не уђе насдеди старији син Вдадимир, чо-