Prosvetni glasnik
ПЕОСВЕТНИ ГЛАСНИК
68
у ред културних хришћанских држава с развратних страсти његова сина Владимира, после четири године подиже на престо млађега сина. Симеуна (888—997), који својом великом просвећеношћу, мудром унравом, врлинама и радљивошћу доведе Бугарску до врхунца славе. Скоро истих година, после смрти својега оца Василија, седе на Цариградски престо .1ав VI Мудри На 65. стр. код Г. Зрнића: „Првом рату бејаше узрок незнатан али последице огромне. Симеун не доби од .1ава неко задовољење у трговачком питању, поведе војску на Византију и потуче је у Тракији;. али Лап позове Маџаре, који се тек бејаху настанили у Углу икоји, помоћу византијске Флоте, пређоше Дунав, у три маха разбишо Симеуна и опленише Бугарску до Преславе... После је овога рата с Маџарима и Византијом Бугарска била мирна за двадесет година, за ко.је време достиже велики културни развитак.
На стр. 77 код Г. Зрнића: „ Михаило и Византија:. Михаило је с успехом наставио рад својега оца на увеличавању п уздизању своје државе. Да би се обезбедио од Византије потражи пријатељство у цара Константина IX Мономаха, који га уписа у ред савезника и пријатеља византијских. и даде му назив протостатар (1053). Ослањајући се на ово пријатељстно. ит..д..
век неморалан и подложан страстима. После четири године његове рђаве управе, Борис га збаци с управе и постави на престо свог млађег сина Симеуна с којим отпоче најејајније доба бугарске историје, скоро у исто време завлада у Цариграду и Лав Философ , који дође на престО' после смрти свога оца Василија IМаћедонца У табацима Г. Прокића 292. стр.. л 11овод рату између ове две суседне државе даде сам Л.ав Философкоји не хтеде дати задовољења Симеуну у неком трговачком питању.. Узрок овога рата беше незнатан, али његове последице беху од огромног значаја. У самом почетку војнегрчка војска би потучена у Тракији. С тога Лав позва у помоћ Маџаре,. који се од пре кратког времена (885). беху настанили иза Дунава у данашњој Бесараби.ји и Молдавији. Они пређу преко Дунава, помоћу византиске Флоте, разбију Симеуна у три битке и оплене Бугарску досаме Преславе.... После ове војне са Маџарима и Византинцима Бугарска је била мирна за двадесет година и за то време она достижевелики развитак у својој моћи. У табацима Г. Прокића 336 стр. Михаило ЂојисављевиК и ироглашење краљевства (1053—1081). „Михаило настави с уснехом рад. свога оца на увећавању својих земаља и на уздизању угледа своје државе. Да би се осигурао од нападаја грчких, он потражи пријатељство од грчког цара Константина IX Мономаха, који га уписа у ред. савезника и пријатеља грчких,. дав-